Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Da nam žive perspektive

Sve što raste htelo bi da raste, Al’ će brzo da ga upropaste, Sve što cveta htelo bi da cveta, Ali ne sme da počne da smeta (Bora Čorba) Za pro­mje­nu, po­što­va­ni ko­ji či­ta­te i o pro­či­ta­nom raz­mi­šlja­te, a ži­vot pro­mi­šlja­te, ma­lo op­ti­mi­zma: Ni­je sve ta­ko cr­no, kao što ono­mad […]

Jasan Pogled

Laži, lažo, da se veselimo…

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem, prije nego druge zločine Balzak Ne­ka­da dav­no, u ne­koj ze­mlji se­lja­ka i pro­vin­ci­ja­la­ca, na br­do­vi­tom Bal­ka­nu, na­sta­la je go­re­po­me­nu­ta iz­re­ka, a ovaj pro­vin­ci­ja­lac ko­ji ovo pi­ska­ra i o bo­lje­mu snu­je, a go­re slu­ti, ne­ka­da dav­no ro­đen, na ne­kom br­do­vi­tom […]

Jasan Pogled

Kraljeva stoka

  Neće moći srpska stoka maći kralja iz Rastoka (grafit na zgradi Gimnazije u Nikšiću) Da­kle, ri­ječ je o go­re­po­me­nu­tom urat­ku ko­ji je dje­lo ne­či­je pr­lja­ve ru­ke, još pr­lja­vi­jeg sr­ca i slu­đe­nog uma. Da­kle, ri­ječ je o pri­mi­tiv­nom ur­li­ku mr­žnje, o pri­mor­di­jal­nom kri­ku ko­ji bi mo­gao ima­ti ve­ze i za […]

Jasan Pogled

Kengur, cvrčak i kornjača

Do­ja­di­lo mu da bu­de čo­vjek u ovom raš­čo­vje­če­nom vre­me­nu. Po­že­lio moj do­bri ze­mljak da bu­de ne­što dru­go. Tra­va, grm, trn. Mrav, mra­vo­jed, ma­ga­rac. Lo­kvanj, ba­grem ili ža­bac. Bi­lo šta. Sa­mo da po­bjeg­ne iz čo­vječ­jeg zo­o­lo­škog vr­ta i da im za­u­vi­jek ka­že: do­sta. Mi­slim, re­kao im je ne­što dru­go, ali to […]

Jasan Pogled

Pedagogogija

  Glupost je način da se tupavost sprovodi u djelo sa nadmenošću i istrajnošću Umberto Eko Da­kle, ni­je ri­ječ o pe­da­go­gi­ji, obra­zo­va­ni i vas­pi­ta­ni moj ze­mlja­če. I ovo u na­slo­vu ne­ma ve­ze ni sa an­ti­kom ni sa na­u­kom. Ni sa onim pra­dav­nim ro­bo­vi­ma ko­ji su vo­di­li dje­ča­ke i us­put im […]

Art

Uzvišeni Milutin

Moj poznanik, zapravo komšija iz trećeg ulaza lamele c, Uzvišeni Milutin, jednom je napisao jednu priču. Niko nikada nije objavio priču koju je jednom napisao Uzvišeni Milutin. Bio je dozlaboga usamljen i dosadan, unjkav i pitom kao stari magarac. Nosio je povazdan tu priču u lijepoj plavoj fascikli sa ukrasnom […]

Jasan Pogled

Viša matematika

Ni­je mi do ma­te­ma­ti­ke. Ni do ma­te­ma­ti­ča­ra mi ni­je. Ma­te­ma­ti­ci-du­bo­ko po­što­va­nje. Ma­te­ma­ti­ča­ri­ma-i po­što­va­nje i lju­bav, ma­da ne pri­pa­dam tom za­čud­nom svi­je­tu bro­je­va ko­ji se la­ko mo­gu pre­met­nu­ti i u di­ja­bo­lič­nu i u he­ru­vim­sku ši­fru, kao i sve osta­lo što mo­že… Išla mi je ma­te­ma­ti­ka od ru­ke, ali kad se po­ja­vi­la […]

Art

Tetak

  Tetka ga je bahato i osiono iščupala iz korijena. Donijela ga je u kućicu na ledini sa malim busenčićem sjećanja i bijelih laži koji mu osta od razbokorene bujnosti prošloga života. Dolazio  sam mu počesto. Oživljavao bi kad bi me vidio. Iz vegetiranja je prelazio u burnu logoreju. Oči […]

Art

Žene

Stal­no je go­vo­ri­la: Gle­dam ih sa pre­zre­njem. Stal­no sam že­lio da me gle­da. Ni­ka­da me ni­je gle­da­la. Sa­mo je pri­ča­la i kri­la oči. Kad me je ko­nač­no po­gle­da­la, stre­sao sam se od pre­zi­ra u li­je­pim oči­ma. I osta­vio sam je. Kao umi­ru­ću pče­lu. No­sim ža­o­ku u sr­cu. Osta­vljaš ga na […]

Art

Rani jadi

  Gospođa majka i gospodin otac umarširali su pognutih glava (savjest je vjerovatno spustila njihova čela), tačno na sveti dan mog rođenja. Majka je dobrodržeća gospođa koja za sobom vucara opojne mirise parfema, dezodoransa i krema, a otac olinjali gospodin bijele kose koji razmišlja o kraju i koncu, ali se […]