Nakrivo nasađen, srdit kao stršljen, čekam te da pogriješiš.Došlo mi.Ako zaboraviš novine, eto ljutog boja.Vadiš, raspoređuješ, nikad da se okonča.Ispod oka pogledujem i već se sladim – novina nema!– A novine? – pripitam trijumfalno, propet kao parip.– Eto ih, složene na polici – odvratiš tiho, mekano.I tako propadne moje nadanje.Kad […]

Ti: Levo.Ja: DesnoI tako se preganjamo, k o Marko i Musa – ljetnji dan do podne.Ti šeni tamo.Ja šeni ovamo.Jadna afrička ljubičica u crvenoj saksijici se stresira.Na kraju, bude kako ljubičica hoće.Otprilike – na sredinu.Kad zaboravimo saksijicu i dremovnu ljubičicu,mi opet po svom.Ko se gdje zatekao.Zaključamo neke tajne bravice, pa […]

To kad sam sam.Skuvam ih očas posla.Smažem, prilično halapljivo, mada nijesam gurman.Špagete su mi omiljeno jelo.A, uglavnom ih jedem u samoći.Kao zaboravljeni kurjak.A nijesam samotnjak.Samo sam čeljade koje strašno voli da iščekuje.Valjda zato što sam nestrpljiv.Kad se vratiš, a uvijek se vraćaš pri kraju mojih živaca,zapravo, vratiš se u pravi […]

Sav se rastopim kad pomislim na njih.Da volim patetiku, da uživam u romantici, da sam pravidžentlmen, pisao bih o njima nadugačko i naširoko.Pošto sam krut i krt, samo ću reći da mi previše znače.Svakako da nijesu obične.Imaju divne upredene šare.Da ne pričam kako su tople i mirišljave!Zbijeno pletene – žensko […]

Uglavnom zaboraviš da poklopiš šolju čaja tanjirićem.Ponekad zaboraviš i da mi skuvaš čaj.Valjda ponekad svi zaboravljaju.Osim mene. Hm.Filter-kesica mora da odradi svoje.Pet minuta u vreloj vodi.I da je poklopljena.Naravno, pod uslovom da je čaj uopšte spremljen.Nijesam ja baš neko džangrizalo.Mada, znam da sikćem o čaju, kesici, tanjiriću…Posebno volim da zvekećem […]

Gledam je dok pišem ove istinite skaske.Važnije mi je od važnosti da budu istinska istina.Valjda ima još onih kojima je istina važna.Mislim – istinite priče.Elem, gledam šarenu maramu kojom je prekriven moj pisaći stočić.Na šarenoj marami mnogo šarenih šara.Teško je opisivati šarenu maramu.Nijesam ja Tolstoj.Ima i dugačke, ček da vidim, […]

Imam problem sa tim. Mnogo sam drvenast. Teško se to mijenja. Vjerovatno, genetika. Mislim, nijesam baš neki kavaljer. Kad, recimo, probaš novu haljinicu i kad se kao grom iz vedra neba pojaviš ispred mene, pa kad još iznebuha pitaš: Kako mi stoji? A još se popneš na štiklice, a oko […]

Kad gledamo film, ti zadrijemaš.Izaberem, uglavnom, dosadne filmove.Pokrijemo se starim ćebetom, zamrsimo noge.Upinjem se da mu prozrem suštinu.Ti se upinješ da ostaneš budna.Prvo ti se obrve malčice nadignu.Onda se trepavice sljube.I više ne mogu da izdržim.Strašno me nervira.Ujutru pitaš: Kakav je bio film?Odličan, kažem, tek da ti čačnem savjest.Pa još […]

Ima jedan buketić bosioka, tu iznad vrata.Lijepo nam miriše, osobito noću,kad na nas kao tanani plašt pada blagoslov.Ti se malo promeškoljiš i nekako,kad je najgušća noć, svitne ti lice.Tada ti zgodim osmijeh.Srkućem onaj miris bosioka, pa se ušuškam.I osmjehnem se.Kao svitac… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač Povelja, Kraljevo

Kad sam htio da kupim slanik, obeshrabrila si me.Kažeš: Ima prevelike rupice.Vratio sam slanik na pult, pored dražesne prodavačice.Uši mi zabridjele od nelagode.Poslije sam te napao teškom artiljerijom.Bombardovao te svojim izgubljenim gorštačkim ponosom.Pa sam se zarakijao sasvim sam u birtiji.Pa mi se strovalio cijeli svijet.I nijesam htio da dođem kući.A […]