Jasan Pogled
Bilo je to pred samu noć. U čika-Tihonovoj krčmi sedela je trupa kočijaša i bogomoljaca. U krčmu ih je saterala jesenja provala oblaka i oštar i vlažan jesenji vetar, koji je kao bič šibao po licu. Prokisli i umorni putnici sedeli su na klupama pored zidova i dremali, osluškujući […]
Nevskim prospektom išao je mali, izborani starčić s ordenom o vratu. Sledio ga je skakućući sitan mlad čovek, s kokardom i modrocrvenim nosom. Starac je bio namršten i zamišljen, a mladić je zabrinuto žmirkao i izgledao je kao da će zaplakati. Obojica su išli Jevlampiju Stepanoviču. — Nisam kriv, ujkice! […]
Pred kuću spahije Grjabova stigoše divne kočije sa gumenim točkovima, somotskim sedištem i debelim kočijašem. Iz kočija iskoči predstavnik plemstva u srezu Fjodor Andrejič Atcov. U predsoblju ga dočeka sanjivi lakej. — Jesu li gospoda kod kuće? — upita predstavnik plemstva. — Ne, gospodine. Gospođa je s decom otišla u […]
U svome životu sam video mnogo kuća, velikih i malih, kamenih i drvenih, starih i novih, ali jedna mi se kuća naročito urezala u sećanje. A to, međutim, i nije kuća nego kućica. Ona je mala, prizemna, sa tri prozora, i strašno liči na malu grbavu staricu u noćnoj kapici. […]
Ivan Ivanič Lapkin, mladić prijatne spoljašnosti, i Ana Semjonovna Zambljicka, mlada devojka prćasta nosića, strčaše niz strmu obalu i sedoše na malu klupu. Klupica se nalazila kraj same vode, među gustim žbunjem mladog vrbaka. Divno mestance! Kad sedne čovek tu, onda je skriven od sveta — vide ga samo ribe […]
Jedne divne večeri isto tako divni ekonom, Ivan Dimitrič Červjakov, sedeo je u drugom redu fotelja i gledao pomoću dogleda „Korneviljska zvona”. Gledao je i osećao se na vrhuncu sreće. Kad odjednom… U pripovetkama se često sreće ovo „kad odjednom”. Pisci imaju pravo: život je tako pun iznenađenja! Odjednom mu […]
Kad su popili punč, roditelji se šapatom dogovoriše i ostavite nas. — Navali! — šapnu mi tata odlazeći. — Uporno! — Ama kako ja njoj mogu reći da je volim -prošaputah — ako je ne volim? — To nije tvoj posao. . . Ti, budalo, ništa ne razumeš… Otac […]
Delo Žila Verna Parodija Glava 1 GOVOR — Ja sam završio, džentlmeni! — reče Džon Lund, mladi član Kraljevskog geografskog društva, i umoran se svali u fotelju. U sali za sednice odjeknuo je najbešnji aplauz, uzvici „bravo”, i sala se zatresla. Džentlmeni počeše jedan za drugim prilaziti Džonu Lundu i […]
Spremajući se da ide na ispit iz grčkog jezika, Vanja Otepeljev je celivao sve ikone. U stomaku mu se prevrtalo, bilo mu je hladno oko srca, a samo srce mu je čas luparalo, čas gotovo prestajalo da kuca od straha pred neizvesnošću. Šta će dobiti danas? Dvojku ili trojku. Šest […]
(Prijatna uspomena) Bilo je Badnje veče. Sat pre jutrenja moji prijatelji su svratili po mene. Bili su u frakovima i s belim kravatama. — Stigli ste kao poručeni, gospodo! — rekao sam. — Pomoći ćete mi da spremim sto … Ja sam čovek neženja, pa ne priliči da držim ženskadiju, […]