Jasan Pogled
Putovanje i pisanje Izbor pisaca nije slučajan: Gete i Stendal su putopisni kanoni, a Crnjanski u svom značajnom putopisu Ljubav u Toskani dovodi u pitanje književnu sliku Italije, ali je ipak na neki način potvrđuje. To pak ne znači da je Bajron izabran samo kao „engleski predstavnik“– mada smo svakako […]
Prikaz knjige (Jelena Panić Maraš, Erotsko u romanima Miloša Crnjanskog. Beograd: Službeni glasnik, 2017, str. 417) Studija Jelene Panić Maraš Erotsko u romanima Miloša Crnjanskog predstavlja neznatno izmenjenu doktorsku disertaciju, odbranjenu 2014. godine. U prostoru oskudnih erotoloških izučavanja srpske književnosti, ova studija ne donosi samo znamenit i jedinstven uvid u […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu Iako se Nađa šali “veselo, srdačno, sa iskrenim sažaljenjem” (125), lišena svake želje za podsmehom, vođena istinskom blagošću i dobrotom, ona ipak izaziva mržnju na kneževom licu (125), ali je sasvim neobično to što će i ona, koja je bila navikla na […]
1. Venecija – kulturna i estetska semantema Venecija, kao italijanski grad i jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u svetu, a potom i kao duhovni i materijalni posrednik saznanja o bogatstvu, moći i uticaju nekadašnje Mletačke republike na svetskoj istorijskoj pozornici, nepresušna je inspiracija mnogim umetnicima i književnicima. Međutim, pored kulturnoistorijskih […]
U skladu sa svojim dugogodišnjim opredeljenjem, da se sem psihosomatskom medicinom bavi psihoistorijom („Tri diktatora”, 2008) i pisanjem psihobiografija umetnika („Umetnik i bolest”, 2004), dr Vladimir Adamović u svom najnovijem delu „Psihijatrijske siluete” („Informatika”, Beograd, 2012) predstavlja četiri eseja posvećena našim umetnicima: Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Savi Šumanoviću i Nikoli […]
U našem radu pokušali smo da pronađemo i protumačimo koje su to karakteristike koje su zajedničke za sumatraizam Miloša Crnjanskog i mitskog modela sveta na kojima se temelji njegovo žanrovski hibridno delo Kod Hiperborejaca. Pored uputnice u naslovu dela, pokušali smo da u samom tekstu nađemo druge reference koje bi […]
Priroda i (auto)poetička funkcija Crnjanskovih komentara – IV dio Crnjanski daje komentar i uz „Serenatu“, jednu od svojih najljepših, ljubavnih pjesama. Ona je nastala na drugom kraju svijeta, na Zlota Lipi, gdje su vojnici „u krvi bili“ od prve ljetnje noći do jeseni, svaki dan (podvukao M. C.) i gdje […]
„Kako je sve u vezi, na svetu”: Teorija sumatraizma u književnoj praksi – IV i poslednji nastavak Zanimljivo je da pisci postmodernog doba često prave od Andrića i Crnjanskog „parne junake”, stavljajući ih u jedno delo (Ožiljci ti{ine M. Savića, Parlamentski park M. Marčetića i dr.). Danilo Kiš je napisao […]
Ovo će biti priča o moja dva djeda. Hajdemo odmah na glavno pitanje: čime su to Simo Cvetićanin, i Dane Poznić, prvi – otac moga oca, drugi – otac moje majke, prosti ljudi iz Like, zaslužili da se nađu u ovom „Principovom broju“ Danasa po kojem kao mesečari hodaju sve […]
Neophodno je da nevelikim fokusirajućim uvodom objasnimo najdublje razloge posezanja, u kontekstu razumevanja dela Miloša Crnjanskog, za estetskim bilansom umetnosti i veoma preciznim autopoetičkim razmišljanjima Andreja Tarkovskog. Mišljenja smo, naime, da oni mogu poslužiti kao nezamenljiva analoška pratnja pronicanju u srž stvaralačog postupka i presudno ontološki orijentišućih dometa Crnjanskovih stvaralačkih […]