Jasan Pogled
Uzalud grabim trenutke, trenuci izmiču: nema ni jednog koji mi nije neprijatelj, koji mi ne prigovara i ne pokazuje svoje odbijanje da se sa mnom obruka. Svi nepristupačni, oni jedan za drugim objavljuju moje izdvajanje i poraz. Možemo da delujemo samo kad osetimo da nas oni nose i štite. Kad […]
Postoje li druge žalosti osim ožalošćenosti zbog smrti? Ne, jer istinska tuga je crna i nedostaju joj čar i san, koji se zamenjuju bizarnom zamišljenošću. Umor od tuge dublji je od umora melanholije, smrvljenosti koja vodi gnušanju od života, groznoj i neizlečivoj utučenosti. Tugu razlikuje od bola to što u […]
Ljudi isuviše rade da bi bili ono što jesu. Rad je prokletstvo. No, čovek je to prokletstvo pretvorio u uživanje. Raditi svim snagama i samo rada radi, uživati u naporu koji bezuslovno vodi beznačajnim dostignućima, zamišljati da se možemo ostvariti samo u objektivnom i neprestanom radu, odvratno je i neshvatljivo. […]
Ludost je činiti svakodnevne, obične i proste gestove, ako se može odmah nestati ili ponovo steći naivnost. Banalnost se mora prevazići svim sredstvima i ostvariti preobražaj, koji nije drugo do ispunjenje apsolutne izražajne snage. Rastužim se kad pomislim da ljudi prolaze jedni pored drugih, kada svoju sudbinu ostavljaju na cedilu […]
Ostatak ljudskosti moguće je još otkriti samo kod naroda koji se, pošto ih je istorija ostavila za sobom, nimalo ne žure da je sustignu. U pozadini nacija, nedotaknuti iskušenjem nekakve stvaralačke namere, oni neguju svoje starinske vrline, postavljaju sebi zadatak da budu staromodni. „Nazadni“ jesu svakako, i ostali bi rado […]
Čim neko dopusti da se uhvati na izvesnost, ljubomoran je na vaša promenljiva mišljenja, na otpor prema dogmama i sloganima, na vašu blaženu nesposobnost da im se predate. Crveneći u potaji što pripada nekoj sekti ili stranci, posramljen što poseduje jednu istinu i što joj se pokorava, on neće biit […]
Zanimanje koje civilizovan čovek pokazuje za takozvane zaostale narode je veoma sumnjivo. Nesposoban da dalje sebe podnosi, on nastoji da se na njima rastereti od viška zala kojima je opterećen, poziva ih da okušaju njegovu bedu, zakljinje ih da se suoče sa sudbinom kojoj on više ne može da prkosi […]
Ako su na ovoj zemlji ljudi, zašto ne urlaju, zašto se ne pojavljuju na ulici da izvikuju svoju radost ludačkim i neprekidnim vriscima? Otkuda toliko diskrecije i toliko uzdržavanja? Kad bih bio svestan neprekidne radosti unutrašnjeg ushićenja stanjem ka užitku, i kad bih osetio neodoljivu težnju za užitkom, i kad […]
Ljubav prema ljudima koja niče iz patnje liči na mudrost koja izvire iz nesreće. U oba slučaja, korijeni su truli, a izvor zagađen. Samo ljubav prema ljudima, prirodna i spontana, kao rezultat dara prirode i neodoljivog zanosa, može da oplodi i duše drugih i saopšti toplu i vedru intimnost. Ako […]
Dobro se razumijem u opsesiju. Bio sam joj podložan više no iko. Dobro znam koliko čovjek može biti opsjednut nekom idejom, kuda ga ona može odvesti, koliko ga zanijeti, kakvim ga opasnostima ludila može izložiti, koliko netolerantnosti i idolatrije to podrazumijeva, na koliko uzvišene bezobzirnosti prisiljava… Znam podjednako da je […]