Postoje li druge žalosti osim ožalošćenosti zbog smrti? Ne, jer istinska tuga je crna i nedostaju joj čar i san, koji se zamenjuju bizarnom zamišljenošću. Umor od tuge dublji je od umora melanholije, smrvljenosti koja vodi gnušanju od života, groznoj i neizlečivoj utučenosti. Tugu razlikuje od bola to što u prvoj preteže refleksija, a u drugom osećanje, olovni i fatalni materijalizam, koji bolu daje organski karakter. Tuga i bol mogu dovesti samo do smrti, nikako do ljubavi, do erotskog ushićenja. Doživeti slasti erosa znači živeti neposredno, u svakom trenutku života u njegovoj potajnoj nužnosti, koja se zbog suštinske naivnosti svakog erotskog iskustva doživljava kao sloboda. Biti tužan i patiti znači ne moći neposredno živeti, ne biti kadar za vršenje imanentnog životnog čina, povezanog sa životnim strujanjem u najorganskijem saosećanju. Tuga i patnja otkrivaju nam na isti način postojanje; u njima postajemo svesni svoje odvojenosti od objektivnog sveta i nemira koji utiskuje tragičan karakter životu u postojanju. Kad bi postojao bol tuge, njemu bi izrasla teška crna krila i leteo bi ne prema nebu, već u pakao.
…
Mada je čovek u osnovi bolesna životinja, ipak se nađe dovoljno zdravih ljudi da govore o značenju zdravlja. Zdravlje je najmirnije, najudobnije i najmanje angažovano stanje. Ono odaje ne samo organsku, konačnu glupost, već i plitkost osećanja, totalno odsustvo svakog rizika, svake smelosti. Biti zdrav znači lutati svetom vezanih očiju i ne opažati visine i dubine postojanja. Protiv svih ljudi se može boriti, sem protiv zdravih, jer su oni toliko otupeli da se u njima ne odigrava nikakav preobražaj. Najveći prezir gajim prema čoveku smatrajući ga zdravim. Sirovo, organsko zdravlje, to jest neizlečivo zdravlje, najgnusnije je kod čoveka. A ako mi se suprotstavi zdravlje iz milosrđa ili oduševljenja, odgovoriću da ovo dvoje donekle predhode zdravlju, da su dva načina življenja koji određuju vrstu zdravlja. Oni sublimišu organski nagon na taj način što mi, diveći se milosti ili entuzijazmu, ostajemo bezosećajni i više nismo svesni zdravlja, kao izraza organskog, koje nije prevazišao svoj zakon, ali čije prevazileženje uvek nalazimo u bolesti.
Emil Sioran
