Jasan Pogled
Brevijar poraženih 2 4 Dok sam silazio iz transilvanijskoga grada u ne znam koji trenutak sumraka i ne znam koje godine mladosti, nesretan i željan takva stanja, odviše ohol da bih mislio na sunce – otkrivenje njegova zalaska iznenada je slomilo ponos mojih koljena. Moje su sjene stale prianjati na […]
Brevijar poraženih 1 1. Pun žara i gorčine tragao sam za nebeskim plodovima, ali uzalud. Dizali su se u tko zna koje nebo, dok su se za njima pružale moje ruke željne njihova obilja. Grane svodova spuštale su se nad nade naših molitvi. A kad su ove utihnule, grane su […]
27. sept. 1959. Od mučnine do mučnine, od bolesti do bolesti; Kuda idem? Osećaj korenite nemoći pred svim. Uskraćen rođenjem. S istim pravom kao i Dobro, Zlo je stvaralačka snaga. Od ovo dvoje ono je ipak najaktivnije. Jer Dobro često džabalebari. Nekada mi ni dan ne bi prošao bez nekoliko […]
XII 1958. Gospode, sažali se na moju neplodnost, protresi moj odsutni duh, pomozi mi beskrajno zapuštenom i krutom! Mlitavi, obeshrabreni anđeo, skamenjen u kajanju zbog pada. Iskupljuje me samo opsesija svojim propadanjem i volja da ga izbegnem. Milost, taj greh dobrote. Milost ili dobrota kao porok… Neuljudnost onog ko je […]
jul Moj princip i moj bog je Ahriman. Zapisano je da će posle dvanaest hiljada godina duge borbe sa Ormuzdom, biti poražen. Ali u međuvremenu… Moram se iskupiti za slobodu u kojoj uživam. Taj luksuz izgnanika plaćam stvarnim ili izmišljenim nesrećama. avgust Pristajem da budem poslednji čovek, ako biti čovek […]
Subota, 21. jun 1958. Otac mi je umro pre tačno šest meseci. Ponovo me hvata dosada, ona dosada koju sam upoznao u detinjstvu, uglavnom nedeljom, ona koja mi je razorila mladost. Praznina koja raščišćava prostor, od koje bi mogao da me odbrani samo alkohol. Ali alkohol mi je zabranjen, zabranjeni […]
24. februar 1958. U poslednjih nekoliko dana, ponovo me obuzima misao o samoubistvu. Tačno je da mi često padne na pamet; ali misliti o tome je jedno, a pretrpeti prevlast samoubistva sasvim drugo. Užasan napad crnih opsesija. Nemoguće mi je da oslonjen samo na sebe još dugo potrajem. Iscrpeo sam […]
Sveske 17. januar 1958. Pre nekoliko dana… Spremao sam se da izađem, kad se, nameštajući maramu, pogledah u ogledalu. Odjednom, neizrecivi strah: ko je ovaj čovek? Nisam mogao sebe da prepoznam. Uzalud sam prepoznavao kaput, maramu, šešir, ipak nisam znao ko sam; jer nisam bio ja. To je potrajalo […]
Sveske 26. jun 1957. Pročitao knjigu o padu Konstantinopolja. Pao s gradom. Želja da zaplačem nasred ulice! Nosim u sebi demona suza. Moj skepticizam je neraskidiv od vrtoglavice, nikad nisam shvatao da je za sumnju potrebna metoda. Emili Dikinson: „I felt a funeral in my brain“, a ja bih mogao […]
Izdvajanje iz postojanja kao konkretnog i kvalitetnog stanja i predanost bezgraničnome uzdižu čoveka iznad njegovog prirodnog poretka. Perspektiva bezgraničnog čini ga usamljenim i napuštenim na svetu. Osećanje sopstvene konačnosti je utoliko jače što je izoštrenija svest o beskonačnosti sveta. Ako je ova svest u nekim stanjima deprimirana i izmučena, u […]