Jasan Pogled
Od naturalizma do mašine Probudivši se iz dugog srednjovekovnog dremeža, čovek ponovo otkriva prirodni svet i prirodnog čoveka, pejzaž i sopstveno telo. Njegova će stvarnost sada biti svetovna i profana, ili će sve više težiti da to bude, jer vizija sveta ne menja se trenutno. Ali ono što je važno […]
Kada sam prvi put učio o srednjovekovnoj istoriji, u srednjoj školi, bio sam iznenađen čudnim svojstvima turske vojske, koja su se mogla sažeti manje-više ovako: godine 1453. zauzela je Konstantinopolj i stavila tačku, na taj način, na srednji vek; odmah zatim, veliki broj neke gospode je počeo da pobija Aristotela […]
Ljudi i zupčanici Martin Buber kaže kako se problem čoveka uvek iznova postavlja kad god izgleda da je raskinut prvobitni pakt između sveta i ljudskog bića, u vremena u kojima se ljudsko biće nekako nađe u svetu poput kakvog usamljenog i bespomoćnog stranca. To su vremena u kojima se izbrisala […]
Svet domaćeg iskustva tako je skučen naspram univerzuma, podaci koje pružaju čula tako su varljivi, uslovni refleksi tako lišeni proročanskog dara, da je najbolji metod da se provere nove istine tvrditi suprotno od onoga što savetuje zdrav razum. To je razlog iz kojeg napredak u ljudskoj misli često ostvaruju osobe […]
Budućnost neznanja Bertrand Rasel kaže kako popularna objašnjenja relativiteta prestaju da budu razumljiva upravo u trenutku kada počnu da govore nešto važno. To je izvanredan simptom onoga što se dešava sa aktuelnim znanjem, i najava buduće katastrofe. Univerzum je raznolik, ali je i jedinstven; ispod beskonačne raznolikosti mora postojati neka […]
Pitagora Kао i sve istorijske ličnosti, Pitagora je entitet koji se širi u prostoru i vremenu van svojih telesnih granica i posle svog fizičkog raspada. za potonja vremena, Pitagora, koji se rodio na ostrvu Samosu, a umro u Metapontu, gotovo da i nije zanimijiv, to je lažni Pitagora koji mora […]
Jezik Jezik počinje kao obično mumlanje kojim se označavaju sve stvari; zatim postaje raznovrsniji i specijalizuje se; taj proces se zove obogaćivanje, i podstiču ga jezički oci i profesori. Ali kada se dostigne stotinu ili dvesta hiljada reči, ispostavi se da ideal predstavlja izražavanje uz pomoć svega deset ili dvadeset. […]
Izum i otkriće Moglo bi se reći da su, kada je izmišljen šah, potencijalno bile date sve partije: kroz vekove, igrači će otkrivati unapred postojeće partije, kao u nekoj prašumi. Ali ako krenemo još korak nazad, moglo bi se reći da čovek nije izmislio šah, nego da ga je otkrio. […]
Heliocentrizam Ideja heliocentrizma je tako jednostavna da bi nas mogao začuditi otpor koji je izazvala u vreme Kopernika. Ima dva razloga koja objašnjavaju tu pojavu. Najpre, ona omalovažava večito bučni antropocentrizam: O God, I could be bounded in a nutshell And count myself a king of infinite space. O, Bože! […]
Ponekad se slava duguje nekoj istorijskoj rečenici. Od svih apokrifnih stvari, najapokrifnije su, možda, istorijske rečenice. Sudeći po prirodi ljudske istorije, bezmalo uvek su izgovarane za vreme neke bitke, ili u ćeliji za mučenje, ili pri umiranju na giljotini. U takvim trenucima, niko ko nije neizlečivo piskaralo ne izgovara rečenice […]