Jasan Pogled
Kod Hiperborejaca I Diana (3) Kad se te noći vratih kući, sedoh da prepišem početak putopisa sa Islanda, koji čitalac, eto, sad čita. Island je daleko, veliko, ostrvo, veliko kao Bugarska, na putu u polarne predele, a najdocnije naseljeno od svih evropskih zemalja. Kažu da su antički Grci znali […]
Maleno je naše znanje, ili bolje rečeno raspolažemo mnoštvom pogrešnih teorija, i onome nečemu što nazivamo naukom, svaka je radnja loša. Zato je mogla nastati zabuna da se čovek od životinje razlikuje samo u stupnju, ili, što je isto, čovek ima nešto količinski više nego životinja. Opšte je verovanje da […]
Piše: Edvard Halet Kar I Listopad 1917. Ruska revolucija 1917. godine bila je prekretnica u povijesti i vjerojatno će je budući povjesničari ocijeniti kao najznačajniji događaj 20. stoljeća. Još dugo će se sukobljavati mišljenja o njezinu značenju, kao što je to bilo i s francuskom revolucijom. Neki će je smatrati […]
Vreme i Dž. V. Djun U 63. broju časopisa Sur (decembar 1939) objavio sam jednu preistoriju, prvu rudimentarnu istoriju, o beskrajnom povratku. Nisu svi propusti te skice bili nehotični: namerno sam izostavio da pomenem Dž. V. Djuna; on je iz beskrajnog regressusa izveo prilično čudesnu doktrinu o subjektu i […]
Sećam se jednoga dana iz svoga detinjstva, kada sam spustio čunić od hartije u jarak da plovi. Bio je vlažan julski dan; a ja sam bio sam i srećan igrom svojom. Pustio sam svoj čunić od hartije u jarak da plovi. Odjednom su se počeli gomilati burni oblaci, vetar […]
Kako sladak čini se onaj čas kad je već prekasno i kad ne moraš slijediti njene zanjihane bokove sve do nakraj svoje umiruće imaginacije /Leonard Cohen, iz “Knjige čežnje”, VBZ 2007, prevod Damir Šodan/
Gnostici (7) Piše: Žan Lakrijer UČITELJI MUDROSTI (2) Posle smrti Simona Maga, izvestan broj učenika nastavio je njegovo učenje. Dvojici znamo imena: Menandar i Saturnin. Učenik je, međutim, prejak izraz. Svaki od njih, u stvari, sledi sopstveni put nadahnut putovima koje je trasirao Simon, ali koji ih čas dopunjava, čas […]
Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]
A crno, E belo, I rujno, O plavo, U zeleno: tajna rođenja vam tu je: A, crn kosmat pojas muha što blistavo Nad svirepim smradom kupe se i zuje, Zatoni sene: – E, koplja gordih santi, Belina čadora, cveće zanjihano; I, krv ispljunuta, smeh što gnevno plamti Na usnama […]
-Uljegoste li, zemljaci? -Uljegosmo, no što smo, tamo njihov zemljače! -A što uljegoste, ako ste već uljegli, zaboga, braćo? -Uljegosmo jer nam se može, bivši brate! -A što bivši, ako za bratstvo znate? -Eto zato, ako ti je milo znati! -A đe uljegoste i kuda uljegoste, rođeni naši? -Uljegosmo tamo […]