XXXII Sinoć je jedan čovek iz grada Na vratima krčme održao govor. I meni se, takođe, obraćao. Govorio je o pravdi i o borbi za pravdu I o radnicima koji pate, I o neprestanom radu, i o onima što trpe glad, I o bogatašima, koji svemu tome okreću leđa. I, […]

XXXI   Ako ponekad kažem da se osmehuje cveće I ako budem kazao da pevaju reke, To nije zato što smatram da ima osmeha u cveću Ili pesama u proticanju reka… To je zato što time olakšavam ljudima izveštačenim Da osete istinski stvarno postojanje sveća i reka. Pošto pišem da […]

XXX Ako baš hoćete da imam neki misticizam, u redu, imam ga. Ja sam mističar, ali samo telom. Duša mi je prosta i ne razmišlja. Moj misticizam to je želja da se ništa ne sazna. Da se živi i o životu ne razmišlja. Šta je Priroda, ne znam: ja je […]

XXIX Nisam uvek isti u onom što kažem i pišem. Menjam se, al ne menjam se mnogo. Boja cveća nije ista kad sija sunce Il kad neki oblak prođe Ili kad se spusti noć I cveće poprimi boju senke. Ali ko bistro gleda taj vidi da je to isto cveće […]

XXVII Pročitao sam danas dve stranice Iz knjige jednog mističnog pesnika, I smejao sam se kao neko ko se sit isplakao. Mistični pesnici su bolesni mislioci, A mislioci su ljudi sumanuti. Jer mistični pesnici kažu da cveće oseća I kažu da kamenje ima dušu I da reke padaju u zanos […]

XXVII Jedino je Priroda božanska, a ona nije božanska… Ako govorim o njoj kao o nekom stvorenju To je zato što pri tom moram da se služim jezikom ljudi, Koji pripisuju stvarima ličnost, I nameće stvarima ime. Ali stvari nemaju ni ličnosti ni imena; Postoje, i nebo je prostrano i […]