Uhvatim ti stidak u dnu pogleda…Kao stidljivu ribicu što izlazi na površinu.Namreška ti oko.Osjetim ti ga i u grudima.Kao pile kad prokljuvi, pa se začudi roždestvu.Tada nijesi samo moja.Skidaš i minđušice.Pripadaš nekome, a taj neko sam slučajno – ja… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Hvatam one gornje grane i savijam ih tebi.U sebi pjevušim:Višnjičica rod rodila, od roda se…Stojimo na zelenim plastičnim stolicama.Malo-malo, izgubimo ravnotežu.I poletimo u plitki ambis.Ti puniš crvenu, ja zelenu koficu.Grane se gibaju, treskaju…Pićemo sok od višnje u kasnu jesen, dok novembarska kišazapljuskuje prozore kao da smo na korabljici…Ti ćeš hvaliti […]

Nije baš vrijeme za kampovanje.Napolju mraz, ledi sjeverac.Da se ptica u letu smrzne…Ali, dogovor je dogovor iako pas s mačkom spava.Zalazimo pod jorgan planinu…Nadižemo silne pokrivače, pravimo šatorčić dvoležajčić…Izukrštamo noge, palimo telefonsku lampicu.Pa počinjem:Da li ću moći na ovom Nepočin-poljuDa ti podignem šator od svojih dlanova..I tako, još ponešto…Onda se […]

Kroz park, brzim hodom, po čvrstom dogovoru.– Pa pričekaj malo! – buniš se.– Pa rekli smo brzi hod – durim se.– Ali to je prebrzo! – opet se buniš.– Ali ja ne mogu sporije – opet se durim.– Pa uspori malo! – buniš se.– Pa kako da usporim – durim […]

Bilo bi lijepo kad bismo živjeli na selu.Da to bude pravo seoce, nekoliko bijelih kućasa crvenim krovovima.I raštrkano ovčije stado.Šljivik, okrečena stabla, pjetao-ratnik.Bunar, košnice, njivica ustalasane zemlje…– I šta još? – pitaš, a krofnice zamirisale.– I jedan veliki drveni krevet, sav izrezbaren, u šarama,za bračne drugove…– Onaj sa golubovima iznad […]

– Sjećaš li se onog mog zrna?– Sećam se.– Znaš da sam ga našao.– Stvarno?– Stvarno.– A gde je bilo?– Tamo.– A gde tamo?– Tamo, među tvojim zrnima.– A šta će tvoje zrno među mojim zrnima?– Ne znam. Možda mu je bilo strašno samom, pa samo iotišlo.– Pametno neko zrno.– […]

Bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla, bla, bla…Pa onda rafali smijeha.Pa pojedinačna paljba.Otegne ti se telefonski razgovor kao gladna godina…Kao što onaj užički mudrac i poeta reče:Da pričaš na struju, cijeli svijet bi sjedio u mraku.A ja stigao do Himalaja.Popušio punu kutiju sa šerpasima, iskapio čuturu.Pomuzao cijelo […]

A kad ja zagrmim!Čuje se odavde do Nikšića.A ako ima neka gugutka na visokoj grani,polomi se grana, gugutka padne.Razlete se crijepovi sa krovova najdaljih kuća.Svaki listak na onoj japanskoj trešnji stravom zatreperi.Čašice i tanjirići u kuhinjici zacvokoću.Da ne govorim o mrtvacima.Ruža stablašica se poguri kao bakica.Riknem, kao Zevs.Treba mi moj […]

Umiješ da se razljutiš, usplamtiš kao biberovo zrno.Zavarničiš kao one žice dalekovoda kad se taknu u oluji.Naučio sam da se sklonim pod krošnjicu suzdržancije.To je, valjda, ta tolerancija…I ne znam zašto od komarca prave magarca…Kad se razvedri i utiša, izađem ispod krošnjice.Sobica miriše na barut.Izlaziš iz rova smalaksala kao talasić.Volim […]

To ti je srpska sijesta.Poslije pasulja sa koljenicom.Novine ispadnu iz ruke i otisnem se nekuda, na maloj barci.Kroz prozor uleti muva.Zunzaranje ustalasa vodu, zadrmusa barku…Odškrinem desno oko.Vidim kako uzimaš muholovku.Čujem i kako namičeš zavjesu.Pa se ponovo ukrcam na malu barku.Ljuljuškam se po plavom nebu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]