Jasan Pogled
Stvar sumnjiva, društveno i moralno štetna, plod sujete i uobrazilje, san o izmišljenim vrednostima, izbor zaljubljenika u smrt, dvoboj je postao vrednosno opovrgnut, jer je u modernoj osudi dvoboja položen zalog za otkriće humanosti, za slavljenje pomirljivosti i tolerancije, za pronalazak ljubavi i biofilnog osećanja sveta Usredsređeno odmerivši dužinu svakog […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu Ko je ubio kneza Rjepnina? Knez Rjepnin je, kao i Faust, stalno postojao u “ledenoj samoći” (F, 1715), pa je neprekidno stremio samoubistvu, jer se nikada nije navikao “na taj osećaj, da smo sami, samciti na ovom pustom ostrvu”, “sami, samciti, nemamo nikoga, ne […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu Iako se Nađa šali “veselo, srdačno, sa iskrenim sažaljenjem” (125), lišena svake želje za podsmehom, vođena istinskom blagošću i dobrotom, ona ipak izaziva mržnju na kneževom licu (125), ali je sasvim neobično to što će i ona, koja je bila navikla na […]
O skrivenoj figuri Romana o Londonu – 4 A Hrist? Vertikalni presek narativne konstrukcije Romana o Londonu zatiče detektiva kako se na postamentu, tamo gde je najšire, sreće sa mnoštvom šarolikih bića koja ne uspeva upamtiti, da bi se tek iznad njih, tamo gde se spratovi sužavaju, susreo sa onima koji se i […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu – 3 Sumnja u to da je Rjepnin izvršio samoubistvo zahteva dugotrajnu i svestranu istragu okolnosti i lica čijem se dejstvu izlagao ovaj mračni duh. Likovi koji se pronalaze u nekim vezama sa iščezlim knezom, čiji leš nije pronađen, ali čija je […]
Iako su brojni elementi narativne i simboličke mreže Romana o Londonu vezani u prozirni čvor-susret đavola i kneza, ostalo je tajanstveno zašto je Mefistofel odabrao Rjepnina? A nesumnjivo je da ga je odabrao, jer je “u to doba bilo… mnogo emigranata, Poljaka, u Londonu, a među njima se, volšebno, bio našao i taj Rus” […]
O skrivenoj figuri Romana o Londonu Ko je ubio kneza Rjepnina? Sav u magličastim vrtlozima dima iz lule, volšebno se našavši u imaginarnoj kući svog slavnog prethodnika, koji, naravno, “nije, ni postojao”, kao što u njoj “razume se… nikad nije ni stanovao, sem u romanu” (494)[1], detektiv je potpuno zatečen sasvim […]
U kom smislu možemo govoriti o srodnosti između tako naglašeno modernog pisca kakav je Crnjanski sa klasičnim pesnikom koji uvek obeležava rezultantu jednog dalekosežnog istorijsko-duhovnog kretanja: kao što to čini Njegoš? Odakle uopšte jedno takvo prepoznavanje? Šta bi ga moglo opravdati? Kakva je putanja kulture označena ovim pesničkim prepoznavanjem? U […]