Jasan Pogled
Niko ne vidi na njoj tvoje rukekada prolazim ulicom Niko ne vidi na njoj tvoje prstekad je vratim kući. Maleno dugme je opet ušivenoi zakopčani svi snovi visoko do vrata ja ovu haljinu nežno skidamja ovu haljinu pažljivo oblačim Ona za mene moć mađije imavolela bih da tvoje ruke na […]
I. Vanja, govorim ovojer nemam zvijezde da ti darujem. Jer ne znam gdje živiš, pa cvijeće ne mogu da ti donesem. Riječi, riječi i samo obične riječi.Ipak, mislim da volim te.Ne trebaju razlozi. Nikakva objašnjenja neobjašnjivog. Samo tračak svjetla u tvojim dubokim i plavim i prekrasnim očima;Pa da budem tvoj […]
Moj pas i ja pijemo hladna pićaDa li je jul ili je početak novembraDa li ovaj ili onaj mesecPun, polu ili crescentiliupisan po repeticiji na kalendaru Uvek sam pio hladna pića.Rakije razne, vina jeftinaSkupa, sam skupa sa psom pio.Sa psima sam pio jednako. I mrzeo kocke ledaI mrzeo kocke letaRazmenio […]
U danuKada nas je smrtPogledala u očiProsuli smo mnogoPrljavih reči. Sada seKunemoU zanemele svedoke. Molimo ih da izdrže. Jezici namO štrik okačeniPrljajuTek oprano rublje. Naokolo seIgraju naša decaKao Da im je svejedno. Milenko Miro Šarac
(Figure zamijenjenih uloga) Poezija italijanske pjesnikinje, Klaudije Pičino, poigrava se sa rodnim kategorijama, kao osobenim poetičko-stilskim prosedeom po kojem je autorka poznata, kako u prevodima na naš jezik, tako i na njenom, maternjem. Niče je jednom zapisao: „Da. Život je žena“! Egzaltirano priznanje čuvenog filosofa koji koji se smatra za […]
Ako si bio sveća u nečijoj ruciako je samo svetlila neku tamu -dobro jeAko si bio sam, ako si bila samaako ste pružili ruke jedno drugomako si bio pesnik samo jedne pesmei ako je tu pesmu zavoleo neko – dobro jeAko si bio urlik i bol ako si bioako je […]
Voleo je ljude, ali gužve ne.Železnice stare, zapuštene, posećivao isključivo noću. Ne zato što se manje putovalo, te zime ustvari, putovanja su bila besplatna, a vreme skupo. Džepni satvečito je pokazivao pet do dvanaest, ‘Opet’ pomislio je.. Samo 5 minuta. Do polaska, prvog snega, sledeće stanice, nove revolucije. Milan Vasić
U mom neredu, nespokoju protkan je mir,Sasvim neobičan, detaljan nerv za rušenje, Kao vjetar koji ima svoje nalete,Da pročisti sve besciljne, klimave zalete. Negdje u sredini klima se bit, Omagljena svim nepredvidljivim. Još jedan dosadan mit O bivstvovanju bez dovitljivog kraja. Kad sve stegne i boli,Kad je rijeka mutna i […]
Kada bih razmišljala o svetuU kojem živimoSetila bih se razlogaZašto sam plakala na rođenju Vazduh kradem od svetaPosmatram svakodnevno ljudeAli retko viđam čoveka Udaram barikade duhomJer ne nudim ono što žele da čujuProlazim etiketirana kroz masuBodem oči, uši, osećaš li… Na zemlji sam kamen spoticanjaBunt neumornih reči, pljunutih na sloboduDok […]
Niz pustu ulicu odjekuju koraci i škripi snijeg pod čizmama mrtvih revolucionara! A ti spavaš, bijedniče. Neostvarene seksualne želje čvrsto te vežu za san. Ko će tvoju djecu izbaviti iz žutih kandži kapitalizma? Sutra ćeš se probuditi u 6. Jutarnji zadah truleži zaliti ćeš katranskom kafom. Kćerku i sina ćeš […]