Jasan Pogled
Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]
Zgusnute godine po ludnicama sviću. Tražim pjesmu da nadjača krv i meso. Šaka neba šaka je pepela. Jata krotkih, pojci Neće se razdaniti nad ovim bićem. Zvjezdana je noć nad Jerusalimom. Šaka pepela za šaku neba. Milost silazi, Umire se dublje i snažnije. Danilo Đurica
Opkladio sam se da napišem poemu Za dva čitava sata, stotinu dvadeset minuta, tri hiljade i šest stotina sekundi. Da sam pisao reč po sekundi Poema kao čudo. Poema kao ep. Evo, čitam je, nije dobra niti loša. Za dvadeset minuta, hiljadu i dve stotine sekundi. Ako me matematika […]
Gdje duh je neustrašiv, a čelo uspravno; Gdje slobodno je znanje; Gdje svijet ne lome skučeni zidovi kućni; Gdje riječi izviru iz srca istine; Gdje neumorna težnja pruža ruke prema savršenstvu; Gdje se bistra struja razuma ne gubi u pustoj pješčari mrtvih običaja; Gdje ti vodiš duh prema sve široj […]
Da bi se razvio dobar ukus u književnosti – treba čitati poeziju! Ako mislite da to govorim zbog privrženosti esnafu, iz težnje da proširim interese vlastite gilde – varate se: nisam član profesionalnog udruženja. Stvar je u tome da, budući najvišom formom ljudskog načina izražavanja, poezija nije samo najsažetiji […]
1 Nad staležom ima i stalež nad staležima, Kao što kula iznad niskih kuća Para oblake… 2 Vi mislite da i ja nisam Gospodin Zato što je moja kuća pokretna Od kamilje kože… 3 Pa ipak i ja – čak u nedrima neba prebivam Dok ono moju dušu uzdiže Ko […]
Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Rukama mogu dohvatiti nebo, pijem bez posledica, čitam Keruaka u vozovima, slušam Ninu Simone do kraja vremena ne budim se. Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Godine stoje, neumorno putujem, Island je bio najbolji, tamo sam upoznala […]
Izmučen životom, i neverstvom nade, Kad mi u borbi dušu savladava, I danju i noću sklapam kapke hladne I nekako čudno katkad progledavam. Crn, mračniji biva život svakodnevni, Ko posle jesenje sjajne sijavice, I samo u nebu, kao zov iskreni, Bleskaju zvezde zlatne trepavice. I tako je prozirno plamenim beskrajem, […]
Tumara gradom nedjelja, ide od kuće do kuće, ko da je slučajno naljegla, pa ne zna šta će i kud će. Zastane ispred izloga, da tobož kosu popravi, a otud nema nikoga da je bar okom pozdravi. U krčmi nađe tišinu, na trgu, opet, tišina, praznuju ljudi prazninu i svud […]
Ništa nije ostalo za nas Ni onih par godina Samo mi urme još ponešto znače Iranske urme koje liče na šljive Bar negde cvetaju šljive ako ne kod nas A uskoro će proleće zamislite Srđan Sekulić O autoru: Srđan Sekulić je rođen u Prištini 23.11.1993. godine. Crnogorac po nacionalnosti. […]