Jasan Pogled
Jednosmeran je to sokak kaldrmisan strahom od napuštanja strahom od plutajućeg ludila couch castings * Postoje lica koja poseduju unutrašnju svetlost onu što prodire kroz vrstu dečje puti ona svetle samo noću majstorski obasjana spolja postoje tela koja zrače senzualnošću i kroz auru sna pogotovo tada Kada takvo lice dobije […]
Listam listam listam spolja glasom dahom listam mišlju listam cvetom misli koji se raskrili da za tren pokaže svoje sablasno lice Listam po vodi kap po kap listam pod vodom mrak po mrak listam u mraku list po list listam u šumi šum po šum Listam iznutra lik po lik […]
Iz ovog položaja mogu da vidim samo listove njenih nogu nosi žakar čarape ali ne bih mogao da kažem da li su to zapravo dokolenice ili se penju uz njene butine Kad mi se pogled propne i dokopa cele slike vidim mladu ženu u haljini od pamučnog žerseja jednostavnu kao […]
Mogla bi da pokuša da rastumači značaj ovog prizora sve dok ne iščezne svetlost devojčica na fotografiji u svečanom kineskom kostimu ima možda pet godina u ruci drži lepezu sa obrisom leptira a skupljenu joj kosu krasi lotosov cvet Kosim očima sa pozornice gleda tako nežno i pronicljivo kroz vreme […]
za Marka Srenda Kada je ušao u prostoriju vitak i veoma visok svetlost je postala sivo-srebrna izgovorio je „poum“ produžavajući glas „o“ koji se skotrljao do vrha moje cipele knjigu iz koje je čitao držao je levom rukom dok se desna kretala po vazduhu najlepša ruka koju sam videla […]
za Davida Iskoračivši iz mog telesnog polja šapnuo je čuvaću tvoju tajnu tako poverljivo da je oduvao malo prašine sa unutrašnjeg ogledala čime da se usprotivim ovim rečima pošto sam žena pa svakako mora tu biti nečeg za čuvanje nije valjda baš sve u izlogu Ali ja ne spaljujem […]
Čujem pssst čujem neću čujem ne umem čujem e ovoga puta stvarno ako nagazim senku tišine neka me za levo rame ugrize mladunče sivog đavola neka mi obmota svoj odvratni rep kao omču oko šije neka mi ukapa beli vosak u uši da ne mogu da čujem zvuk svog proćerdanog […]
za Čarlsa Simića I tako punoća se opet obznanila preciznije zaškripala je nepodmazana šarka osmeha Gost je ličio na starog rimskog boga kom su od grljenja skrojili togu nasumične veličine konfete su sipile po licima ali on je znao za tu mogućnost pa je govorio stihove nisko spuštene brade […]
Tu Mi smo tu u porubima mačjih šapica nas je nemoguće zbaciti jer tonemo i izranjamo dok se palube nervozno otvaraju kao fioke kredenaca igračaka i ukrućeni čokoladni jezici čekaju da nas liznu nas kao nagradu na dnu Uvek takvi transparentno plašljivi morske zvezde ne vole kada govorimo o potapanju […]
Ni tigrovi po indijskim selima nisu toliko ljudožderni da proždiru baš sve tkivo misli uspomene čak i brižljivo skrivene planove kao što to čini ono Nezasito pohlepno rđa i kiselina su mu tek šegrti ono i kad je sito razbija šifre najtajnijih sefova prazni oči guta i nesvarljive komade […]