Skinuto sa potopljenog Messingera
Dragi N.
Iz kog sloja da ti danas odgovorim? Hajde ovako.
O, DRAGI GOSPODINE N.
Kada je posle duge i bolne tišine stiglo Vaše dragoceno pisamce, toliko sam se obradovala da sam odskakutala do moje guske Esmeralde i iščupala jedno pero iz njenog repa. Nije to aluzija na moju nepopravljivu prirodu romantizovanja svega i svačega.
Onda sam otišla u vrt u najdražoj haljini, onoj purpurnoj, o kojoj sam Vam pisala, neoprezno je zakačila o jedan ružin grm i pocepala. Sada više ne mogu njom da listam nežni prolećni zrak, ali nije mi žao jer se to dogodilo baš zbog Vas.
I konačno, uzeh očevu kristalnu mastionicu, umočih ono pero u zeleno mastilo i čilo ispisah posvetu na mojoj „lijepoj“ hagerotipiji – Za N.I. Izvukla sam jednu nit iz visoke podvezice, uvezala je njom i stavila malo smilja da Vam zamiriše dan.
Dok kočija čeka moj odgovor, dobro je što ne mogu da uskočim u nju i pohitam Vam u zagrljaj. Jer bih Vas, sedeći Vam u krilu, osim što bih Vam malo umazala svilu košulje, ugnjavila svojom detinjom prirodom
Vaša oduvek i zauvek,
Mala Z.
P.S. Posle meseci i meseci dopisivanja, nisam se usudila da pitam šta znači Vaše egzotično ime.
***
– Jebote Z, ti si Benjamin Button.
– Pa šta mogu kad nisam potrošila onu upijenu svetlost. Ima je u gustim snopovima za bar još ovoliko leta.
NAJZAD N.
To je ta centralna akupresurna tačka koncepta. Pokušati nemoguću stvar putujući ka početku. Nemoguće stvari su najuzbudljivije. Znaš, tu novelu koju pominješ napisao je F. S. Ficgerald i odavno me zaokuplja, jer znam da svi bi trebalo stari da se rode. Meni je dovoljno malo da pomerim škuru i da te vidim. Upravo si pomilovan svetlošču, okrepljen, zalečen, baš sijaš i krećeš ponovo da se igraš. Igra se zove Bizon i Latica, nadgornjavanje sa senkom. Upravo sam videla nešto dublje iza plaveti oka, ispod svlaka maske koju ne može zatrpati ni sva hrpa porodičnih memorabilija. Tako sam te i prepoznala. Ništa ti nisu pomogle reči pune šege. To kad si me, posle tri dana četa, pozvao na daleko putovanje u svoju zemlju zanemarivši činjenicu da sam možda luda, na heroinu ili teška lopovuša. Na taj neoprez sam se primila. A slike koje stižu su slike tela koja se raduju i plešu.
I ti si N, nemoguć.
Tvoja Z.
***
DRAGI N.
Ne mogu da kažem da oduvek nisam znala da će se ovako zbiti. Evo nas ponovo beskrajno udaljenih. I ponovo ti šaljem poštu, ne po konjaniku, ali tajno. Sada, kada su sve elektronske mreže konačno ukinute, milioni usamljenih ljudi ostalisu bez supstituta prijateljstva, te džinovske slikovnice u koju su pokušavali da utisnu svoje živote.
Stari smo, N. a ja zaboravila da ti kažem o ona moja dva ulova, dve govoreće ribe koje sam uspela da izvučem na obalu. Prva je kazivala o jedinoj istinski erotičnoj stvari i to ne onoj knezmiškinovskoj, već nešto funkcionalnijoj, onoj kad možeš da budeš loš i nedobar, ali eto nećeš. Druga je pevala da niko ne ostari. Da svi iz ovih nametnutih priča odlaze kao deca u telima staraca. I pred odlaske koji nam se bliže, uspevam da dosegnem čar koju si mi i ne znajući ponudio. Zaklela bih se da je to bio glas poričućeg straha, tako dečački privlačnog kom nisam uspela da odolim.
Voleću te zauvek, jer je to sada merljivo.
Tvoja Z.
Zorica Bajin Đukanović
