I
Zločin
Videše ga kako putem
dugim ide sred pušaka,
i stiže na hladno polje
još zvezdano, u cik dana.
I ubiše Federika
kada sinu sunca zraka.
Ne smede ga pogledati
tad nijedan od dželata.
Zatvoriše oči, zboreć:
Ne pomogo Bog ti sada!
Mrtav pade Federiko
– krv na čelu, na grudima rana –
… i Granada zločin vide,
njegova Granada jadna!
II
Pesnik i smrt
Videše ga gde s Njom ide,
gledajuć joj srp bez straha.
– Sunce zlati kulu za kulom i svuda
kovačnice zvone od čekića plaha –
Federiko, zboreć, udvara se smrti.
Ona slušaše ga rada.
„Stoga što u mom stihu, saputnice, juče
zvečahu udarci tvoga suvog dlana,
što mi pesmi dade stud, a tragediji
mojoj bez tvog srpa od srebra kovana,
opevaću telo koje više nemaš,
oči ti bez sjaja,
vlasi koje vetar rasplitaše tebi
i ljubljenu rumen negdašnjih usana…
Danas ko i juče, o Ciganko, moja
smrti, al prijatno, u samoći nama,
izgleda Granada sad, moja Granada!
III
Videše ga kako ide…
Prijatelji,
U Alhambri od sna i od kama
podignite grob pesniku
da kraj njega voda,
što plačući pada,
zbori večno: Zločin vide
Granada, Granada, njegova Granada!
Antonio Maćado
Prevod: Vladeta Košutić
Antonio Maćado (1875-1939)
Rođen je u Sevilji. Filozofski fakultet završio je u Madridu. Najveći dio života proveo je u unutrašnjosti Kastilje kao nastavnik francuskog jezika. Član Španske akademije od 1927. Poslednjih godina pred rat bio je profesor u Madridu, a umro je u izbegličkom logoru u Kojuru (Francuska), kud je pobegao posle Frankovog dolaska na vlast.
