Jasan Pogled
Ficdžerald je roman Veliki Getsbi pisao u doba nakon Prvog svetskog rata, doba prohibicije u američkom društvu, dekadencije, materijalizma i dokolice viših društvenih slojeva u kojima je i sam učestvovao. Njegov roman, prvi put objavljen 1925. godine, predstavlja manifest veoma pronicljivog uvida u dvadesete godine prošlog veka. Dok Crnjanskov dramski […]
Iz ulice sam gde se topola čudi,Gde se dalj plaši, dom boji pada svoga,Gde vazduh plav je ko zavežljaj hudiS rubljem iz bolnice otpuštenoga. A večer prazna, ko priča presečena,Napuštena od zvezda i bez kraja,Uz nedoumicu na hiljadu zenaSasvim beznadnih i bez izražaja. 1918 Boris Pasternak Prevod: Stevan Raičković
“Nisam živio mnogo laži, ali zato jesam jednu veliku”, na početku filma “Armstrongova laž” / “The Armstrong Lie” (2013) govori nekadašnji biciklistički prvak Lance Armstrong filmašu Alexu Gibneyju. Gibneyju, kojeg ni u jednom slučaju ne možemo smatrati naivnim očenašeškim redateljem, i kojem baš ne možete velikodušno prodavati verbalne ronaldinhovske bureke. Izgleda da za sve stvari postoji prvi put. Amerikanac se […]
Čitaoci koji su Artura Konana Dojla upoznali kao tvorca slavnog Šerloka Holmsa, lika koji se u popularnoj svesti odmah vinuo do simboličke predstave o detektivu što tajne zločina rešava isključivo snagom svog blistavog uma, u „Iščezlom svetu”, jednom od najomiljenijih pustolovnih romana engleske književnosti, upoznaće sasvim novi lik ovog pisca. […]
Moj prijatelj, gospodin Tomas Hepfner, od svih ljudi koje poznajem ima najviše iskustva u ljubavi. Ili je bar imao najviše žena, dobro je savladao veštine udvaranja i može se pohvaliti mnogim osvajanjima. Kada mi priča o njima, osećam se kao đak. Ali ponekad pomislim da pravu suštinu ljubavi nije shvatio. […]
Poezija je oduvijek gledala u nesrećnoj ljubavi objekat srećne ljubavi. Baš kao što se vjeruje da je molitvu, kao uzvišeni izraz patnje, izmislila majka na porođajnim mukama, može se takođe pretpostaviti da je nesrećnu ljubav izmislila poezija. Navodno sažaljevanje nesrećne ljubavi, što poezija rado čini, razotkriva međutim jeftinu motivaciju poetske […]
Umetnost je menjanje stvarnosti, ne samo didaktički — razumom i dokazom, nego i osećanjem i sugestijom. Bilo da umetnost umiruje ili pobuđuje, baca senku ili osvetljava, ona nikad nije prost opis stvarnosti. Ma koliko važna bila uloga umetnosti da prepozna i izmeni lik sveta prosvećenjem i akcijom, ako bi se […]
(Luj-Ferdinand Selin: Rat, prevela sa francuskog Gordana Breberina, Laguna, Beograd, 2024) „Čudo!” – dreknuo je neko u pariskom Le Monde-u, a sve povodom objavljivanja Selinovog Rata, rukopisa pronađenog šezdesetak godina nakon smrti narečenog autora. Nisam čitao taj tekst, ali me ovaj izraz neslućene euforije naveo na izvesna, manje-više nepotrebna i […]
André Gide, Dostojevski: Članci i kozerije, Disput, Zagreb, 2022. S francuskoga preveo Damjan Lalović. Pogovor napisao Stanko Andrić 1. Nemjerljiv je utjecaj ruskoga književnika Fjodora M. Dostojevskog na europsku/zapadnjačku filozofiju i modernu književnost i kulturu uopće. Evo što o tome iskazuju oni namjerodavniji. Istaknut ću stajališta četiri mislioca i pisaca, […]
Osnovna odlika filma, koja se od njegovog nastanka nije promenila i kojoj tehnički razvoj ne može da naudi već joj ide na ruku, je konstanta definisanja filma kao pokretne slike. Sve mimetičke teorije po Bordvelu uzimaju za svoj model čin gledanja. Perspektiva je po njemu središnji pojam u objašnjenju naracije […]