Author: Boris Jovanović

Art

Trijade – Džin i Dželati

Džin Ima u njegovom kosmosu, među lišćem na granama, i porodica skitača. Ima veselog žagora, grozdova radosti ili vjetrovitog huka i tugovanki. Ima i lakih snova i razbucanih kesa. Ima i divljenja i prezira. Iznikao ko zna kad, oko njega nikao grad i zaspala grobišta. Čuva ih svojom krošnjom, drži […]

Jasan Pogled

Stid naš nasušni

Dobar čovjek može se postidjeti čak i pred samim sobom A.P.Čehov Znam, zemljače, da je deplasirano pisati, recimo, o stidu, u vremenu zastiđa ili bestiđa, zavisi od perspektive. A perspektive u besudnoj zemljici i besudnim zemljama su zastidne ili bestidne, u zavisnosti, opet od perspektive iz koje gledamo… Znam, zemljače, […]

Art

Trijade – Čuvarka i čobani

Čuvarka Samo su izabranici mogli da uživaju u njenoj užasnoj ljepoti. I to samo ljeti kad sunce izbulji ognjeno oko. Znala je da prođe sredinom puta blistava i sjajna. Ili da zastane, pritajena u hladniku, odmarajući nabrekli život. Za njom je vijugalo divljenje i strah. Nema junaka koji joj se […]

Art

Samoubistvo

On je lijep čovjek, pravi frajer, neodoljiv ženama kao recimo Bred Pit ili neki slični holivudski mamlaz. Ona je užasna žena, pravi-pravcati tenk ili samohotka pod čijim gusjenicama se drobi put kojim prolazi. Naduvena zlom. Do podne mrzi sebe, od podne cijeli svijet, kako su to govorile zlobne komšinice načičkane […]

Jasan Pogled

Od­la­ziš, jer ni­je­si ro­đen za to i ne­maš pra­va da ba­ciš ži­vot na bu­nji­šte

  Prepuna čaša Osje­ćaš da je pre­vi­še. Da je su­vi­še pra­zni­ne u ovom pre­na­tr­pa­nom sku­če­nom svi­je­tu. I znaš da tre­ba da odeš. Da spa­ku­ješ što imaš i da odeš bez po­zdra­va. Čak i da šmug­neš kao gu­šte­ri­ca pod ka­men, sa­mo da ne bu­deš ov­dje. A la­ko ti je spa­ko­va­ti či­stu […]

Jasan Pogled

Novak i Nikšić

Sla­žu mi se ne­ka­ko u na­slo­vu. Idu je­dan uz dru­go­ga, pa ko­me pra­vo, a ko­me kri­vo. Jer, uvi­jek ima onih ko­ji­ma je kri­vo ako je ne­što pra­vo. Da ni­je ta­ko i da ni­je ta­kvih ovaj svi­jet ne bi bio kri­vo, već bi bio pra­vo mje­sto. Ko­nač­no da se moj slav­ni […]

Jasan Pogled

I cvrči, cvrči cvrčak

Sje­ćaš li se još uvi­jek ovo­ga, pam­tlji­vi ško­lo­va­ni ze­mlja­če? Ili ni te­bi, ni me­ni vi­še ni­je do to­ga? Mi­slim—do pam­će­nja i ne­ka­kve ško­le, ko­ju, ru­ku na sr­ce, ni­ka­da ni­je­smo ne­što ni vo­lje­li. Sad ko je kriv to­me, Bog će zna­ti. Vje­ro­vat­no—mi. Naj­lak­še je, te­ško na­ma, na nas sva­li­ti svu kri­vi­cu. […]