Jasan Pogled
Ispred, dobrano odmakao, na bicikletu (zvanom hitlerovka) Sioran.Očigledno zdrav, reklo bi se u dobroj kondiciji, suzdržano bijesan. Neprestano gunđa i to mu oduzima snagu. Njegove mrmljajuće riječi poklopljene su škripom starog velosipeda. – Bože,kojim užadima da se popnem ka Tebi, da o Tvoju ravnodušnost razbijem tijelo i dušu… Steže ga […]
IMPRESIJA – Dobile su ovom plemenitom knjigom slavne Mimarove i Sokolovićeve zadužbine ukrasni ornament i majstorsku pozlatu od vaskrslog poštovanja i divljenja. – Andrićevski je sazdao majstor Bajac sopstvenu zadužbinu i uvrstio sebe u red kalfi obesmrćenih neimara. – Uglačana, precizno srezana i stamena kao kocka granita, ova knjiga postade […]
Kad skamuču gomile Narod ne govori Samo romori nigdina I svjetluca mrak Kad se zakrve psi i vuci Sve se umeteži Ne ostane ni v od vuka Ni očnjak od psa I onda današnjici ne znaju Šta je bolje Biti kurjak Ili pseći rep Nemaš se za šta uhvatiti Ni […]
Ispred njega još dva starca. Mora da je i on tako raskliman, rastranjan kao krpena lutka. U priči staraca propinju se smrdljivi jarčevi s oteklim kesama među nogama. U njihovim grudima klokoću i šište prezreli mjehuri smijeha. Starci često zastaju, klimaju, krivim kažiprstima šaraju umašćene revere sagovornika. Zapahnu ga […]
Niko ga nije mogao ubijediti da se nijesu sudarili vozovi. Vidio ih je u dnu vidika kako se primiču jedan drugome. Čuo je naježen pisak rasrđenih lokomotiva. Nije vidio da su se kompozicije mimoišle. Zatim nije vidio ni svog psa. Potom nije čuo ni njegov lavež. Živi u kućici pored […]
Razmahane gole grane udaraju u okna. Ledena voda klokoće dimnjakom. Kroz širom otvorena vrata uvijava strulo lišće. Nekad je razmahivao kosom po širokom polju i zviždukom vabio orlove. Plašio se poplava i žege. Ispraćao i dočekivao uskliktalog srca. U gradovima gospodstveno gradovao. Na krevetu, okrenut memljivom zidu, iščekuje. Ne zna […]
Uvijek je tu, na čvorištu puteva. Da namjernicima razmrsi klupko. U zindanuši težak miris presvislih bokora čaja. Koža se peruta i ljušti. Žao mu psa što skamuče žedan. Nestaje i iz psećih očiju.
Na velikoj njivi pod kućom, tegleći sunce na leđima, izoravao je čitave regimente rimskih legionara, keltske horde, zajapurene azijatske buljuke, janičare, akindžije, čarkare, spahije, anadolske gazije, srpsku pješadiju… Vazduh mu je sada težak kao raskvašeni vuneni prekrivač. Je li to ova zemlja što curkom mrtvog praha sipi između prstiju? Čim […]
Dan se smirivao i prve leptirice odnekud izroniše. U krošnjama je zujilo, kapali su prezreli plodovi. Zadrijemao je pod kućom na raskovanoj čamovoj klupi. Sanjao je sprovod, žuta obličja, tužilice. Vidio je sebe u sanduku, postidio se zbog naherene kape. Probudi ga žeđ. Kad zaiska vode, narikače kraj lijesa popadaše […]
Sve bi ih krvlju poškropio, samo da su izmucali ijednu poganu riječ. I sina i snaju i dožudnika u njenoj utrobi. I spečene svadbare u suknenim odijelima pod suncem na pržini. Brektao je modrog lica dok su mu iz žila isticale uzvrištale pjesme. Našli su ga pod kruškom u prisoju. […]