Imenuj stvari – Saznaćeš gde boli Izmisli ime – ako ne znaš šta je. Tako i ja kad krenem Znam da se nešto Zalepilo za mene; Da ga vučem na ramenu, U nedrima. I ne znam da li je to bol, Radost, Možda nespokoj.. Ja ga zovem – drhtavo moje […]
Author: Jana Nebo
Na početku beše zrno
Na početku beše zrno, Kap, Jedva vidljiv pokret oka. Malo kasnije, Ulica kojom se prvi put Korak sapleo; I male trave da mi čuvaju stopala. Onda su došle suze, I guste šume Iz kojih tražih put. Najzad – Modra i gola Sa pticom u ruci Strahom oko vrata. Ispred beše […]
Znaćeš ti i to je uteha
Znaćeš ti i to je uteha Da sam te volela Voleći jedno ostarelo dete Znaćeš Ti Kad se budu pitali Ko će prvi kamen da baci? Jasna Đurđić
Taj put koji se spuštao prema moru
Taj put koji se spuštao Prema moru, To nemoguće prostranstvo Ispred oka, Nevidljiva linija horizonta. I oni koji su plakali jer, Nije bilo prilike da se smeju, I ja koja sam se smejala, Jer – uvek me je čudila Ta bol koja se nečijim odlaskom Činila večnom. Jasna Đurđić
Taj jedini svedok tvoga poraza
Ugurati se u jutro preko reda Usled mrzovoljnih lica, Ružnog sna.. Vodom isprati sećanje Otisnuti se niz dan Bez kočnica, uvek misleći Da će biti drugačiji. Sa tim pratiocem ispod ruke Koji se rascvetava Kako dan odmiče Taj jedini svedok tvog poraza I tvoje uzaludnosti. Jasna Đurđić
Ne odlazi ako i jednu rascvetalu granu ostavljaš tužnu
Ne odlazi ako i jednu rascvetalu granu ostavljaš tužnu, ako će i oblačak za tobom kišu prosuti. Ne odlazi – daljina je uvek tu, prstom je možeš dotaći i ostaviti sve sedeći na kućnom pragu. Ako ti je do odlazaka, do susreta, pogledaj – koliko se samo puta sreli nismo […]
Da pričam o deci
Da pričam o deci, Nedelji, Prazniku. Da dajem savete, Prišivam dugmad Na kaputu odavno Nestalog vlasnika I potonem negde duboko Svaki put kad sumrak Zajedljivo šapne Da ništa sam I nema ispočetka. Jasna Đurđić
Uvek sam se branila
Uvek sam se branila, Ujedala Menjala štitove Lako kao odeću, Uvek spremna Za napad Na bitku. Samo protiv svojih strela Ja sam oduvek bila gola I uvek na samrti. Jasna Đurđić
Doći ispred neke kuće
Doći ispred neke kuće, ne kucati, ući kao da je tvoja, smestiti se udobno ispred nasmejanog lica. Znatizeljno slušati grmljavinu, kišu koja svetluca na oknu.. Onda se setiti da je noć i da je dobro što nikog ne poznaješ. i sasvim lagano spustiti glavu u dlanove. Jasna Đurđić
Vidiš li išta vredno, Oče moj na nebesima!
Vidiš li išta vredno, Oče moj na nebesima! U oku mi sleđena slika dana minulih, a ljubav ne ištem, nežnost ne darujem. Vidiš li me Ti kao grudvu zemlje sa srcem nekad lepim? Ili, mene nije ni bilo i samo sebe sanjah a molih da budem dete Tvoje, Oče moj […]