U drevnim fondovima ljudske mašte izgleda da je bilo manje mesta za nežnost i za ljubav prema gradu no što je bilo prostora i podsticaja za sasvim suprotna osećanja odbojne nelagodnosti, prezira i, pre svega – straha… U velikim mitovima, u čuvenim spevovima, u sagama i skaskama – ako je suditi samo prema onome što je do danas ostalo zapisano – krije se zastrašujuće mnogo gradorušilačke čovekove strasti. Pročitajmo pažljivo Bibliju pa ćemo, ne bez čuđenja, konstatovati koliko je srdžbe i gneva starozavetnih proroka sabijeno u anateme bačene na gradove. Prema najdramatičnijim saopštenjima Biblije, i sam Jehova je s netrpeljivošću gledao na gradove, i čak zazirao od neke njihove nevidljive snage. Božanska odluka o velikom potopu doneta je prvenstveno zato da bi se zatro jedan opako ohol i opasno moćan grad… Ali je i Kuran, isto tako, bio knjiga gradoomraze; i u Kuranu je mnogo kletvi, pretnji ognjem i mačem, mnogo nestrpljive čežnje da se svi gradovi sveta pretvore u prah i pepeo… Indoevropski spevovi nimalo ne zaostaju za semitskim svetim knjigama. Počevši od Rg-Veda do germanskih epova ranog srednjeg veka, uključujući u ovaj vremenski raspon i dičnu Ilijadu – u spevovima je, i pored sve pesničke lepote, ipak, odveć nagomilano neobjašnjivih gradorušilačkih pokliča!
Bogdan Bogdanović
Tri ratne knjige – tri priče o gradu u ovim nadolazećim neizvesnim vremenima, ostaviće čitaoce sa više nedoumica i pitanja nego što će ponuditi odgovore i rešenja. Još jednom nas Bogdan Bogdanović vraća na početak – na simbole – smrt, utopiju, budućnost; na mišljenje o sopstvenoj egzistenciji, i to kroz ideju grada; kroz ideju čiji se istorijski scenario uz velike napore može obnoviti – samo ako se obnovi ljubav prema gradu.
Dušan Marinković
Gradoljublje i gradoomraza
„Mora postojati neka granica pustošenja posle koje ni najveštije veštine konzervatora, ni najbolja znanja i umenja urbanih sociologa, antropologa i psihologa ne mogu obnoviti onaj isti grad”. Ovim neutešnim zaključkom Bogdan Bogdanovićvelikim delom objašnjava zbog čega je teško prepoznati kako gradove, koji su rušeni topovima i avionima, tako i one koji su izbegli spoljna razaranja, ali su obezgrađeni iznutra.
Istovremeno, on traga za razlozima gradoubijanja u vreme ratova koji su raskomadali SFR Jugoslaviju. Bogdanovićeve Tri ratne knjige – Grad i smrt, Srpska utopija i Grad i budućnost – svedoče o ljubavi prema gradu i vekovnom strahu od njega, te pokušavaju da odgonetnu šta je Grad, šta je bio i kakav bi mogao biti.
Bogdanović nesumnjivo spada u vrhunske poznavaoce grada i u arhitektonskom i u duhovnom, civilizacijskom smislu. Verovatno zbog toga – svestan razlika između Gilgamešovog Uruka, Troje, Atine, Karlsruea i Meksiko Sitija – on odoleva iskušenju da smisli svoju definiciju grada. Umesto toga, upoređuje njihove sudbine i neprestano se pita šta ih određuje. Pošto je reč o ratnim knjigama i pošto je autor neraskidivo vezan za nekadašnju Jugoslaviju, nije iznenađenje što s najviše ljubavi i bola govori o živim ranama – Vukovaru, Mostaru, Sarajevu… Godine koje su protekle od rušenja mostarskog mosta i izgradnje njegove kopije, potvrdile su da grad ne čine ni zgrade, ni mostovi, ni biblioteke. Doduše, tek bez njih ga nema.
Ako su prvi gradovi nastali pre šest-sedam hiljada godina, većtada je rođena netrpeljivost prema njima – zbog bogatstva, zbog toga što su smatrani leglom greha, bluda i razvrata, zbog nerazumevanja i neprihvatanja načina života u njima. Rušenje neprijateljskih gradova veliča se i u Bibliji i u Kuranu, s istim žarom s kojim Stefan Prvovenčani opisuje kako je njegov otac Stefan Nemanja mnoge gradove “poruši i do kraja temelja ih iskoreni”. Isti rušilački žar ispoljavali su ratnici i njihovi duhovni očevi s početka devedesetih. Korene današnje razapetosti između gradoljublja i gradoomraze, Bogdanovićnalazi kod Dositeja i Vuka, koji su bili “zastupnici dva dijametralno suprotna viđenja srpske kulture, srpske budućnosti, pa i srpske kulture”. Uvažavajući delo i zasluge obojice, autor ne pristaje da Vuku pripiše krivicu “za sve ono što se iz njegove romantičarske zanesenosti Srbijom bez ulica naknadno dalo izvesti”. Zadovoljava se podsećanjem da se na motkama Miloševićevih mitingaša nijednom nije pojavila “mudra i blaga didroovska silueta Dositeja Obradovića”. Ishod je poznat. Usledila je nova seoba naroda, sa svim posledicama po gradove na koje se ona sručila.
Izdavač je u knjigu – što s tačke gledišta štampara nije bilo nimalo jednostavno – uključio i dva eseja bez reči: skice za spomen-kompleks u Dudiku kod Vukovara i detalje crteža (Beo)grada ni na nebu ni na zemlji, u koji su utkani i graditeljski biseri iz Londona, Pariza, Venecije, sve do Abu Simbela.
Ova knjiga ne razgaljuje. Čitaocu neće laknuti od nje. Podstaći će ga da se zamisli i pogleda oko sebe. Gde li je grad?
M.R.
Dnevni list Danas
