Jasan Pogled
Manje poznata Džojsova zbirka od petnaest priča, Dablinci (Dubliners) ostala je u senci velikog Uliksa (1922). Međutim, čitalac koji se upušta u kompleksne vode dela proglašenog za najbolji romana u XX veku, trebalo bi da, isprva, obrati pažnju na zbirku priča koja postavlja same temelje Džojsovog stvaralaštva. Zbirka kratkih priča Dablinci objavljena je tek 1914. […]
Nema mnogo praznoverica koje su toliko raširene kao praznoverica koja lјude sprečava da drugima govore o svojim najvažnijim namerama i planovima. Takav stav ne prožima samo sve društvene slojeve već se odnosi na čovekove motivacije od svake vrste, od najbanalnijih do najskrovitijih. On izgleda tako očevidno i razborito da će […]
Poezija Milana Rakića je, kao i poezija Dučićeva, za mnoge (a pogotovu za one koji je nisu čitali), sinonim vrhunskog pesništva: građanska kultura početkom veka videla je u Rakiću oličenje svoga pesnika i uzdigla ga do samog mita. Njegove dve tanke zbirke pesama (Pesme, 1903. i Nove pesme, 1912), posle […]
Svaka noć sve mračnija – tamnija od tame – ekološka i duhovna apokalipsa Puta Svaki dan je sivlji od prethodnog. Svaka noć sve mračnija – tamnija od tame. Iz nedelje u nedelju svet postaje sve hladniji, dok planeta polako umire. Nijedna životinja nije preživela. Usevi su odavno nestali. Muškarac, Put […]
Sarajevske Sveske br. 45-46 Svevov dug spram Joycea je topos u historiji kritike o ovom italijanskom piscu, i odnosi se na Joyceovu intervenciju u vezi sa priznavanjem Tršćanina od strane književne kritike. Prepoznatljiv je u Svevovim djelima uticaj Schopenhauera, Marxa, Darwina, Nietzschea, Freuda i mnogih drugih, ali se ime Joycea […]
Rođen 1872 godine Bertran Rasel je rano ostao bez roditelja i bio vaspitavan u kući svog dede i babe sve do polaska na studije. Budući da je B. Rasel po domaćoj tradiciji bio orijentisan na političke probleme, intimno još od dečaštva zainteresovan matematikom, upoznat sa tradicionalnom britanskom filozofijom velikih empirista […]
Pisanje je bilo prva ljudska aktivnost kojoj je obezbeđeno manje ili više trajno beleženje njene istorije. Tokom proteklih vek i po, kada su sve ostale ljudske funkcije – psihološke, biološke, političke, socijalne, ekonomske i kulturne – podvrgnute strogoj reviziji što ih je preobrazila u njihove vlastite suprotnosti, samo je pisanje […]
Izjava “Svi Austrijanci su maloumni” koju je Tomas Bernhard dao primajući Državnu nagradu za literaturu, testamentarna zabrana da se njegovi radovi štampaju/igraju u domovini, te srodno odsečni, usmeni i prozni iskazi ovog autora, uticali su na neke kritičare da u njegovom delu definitivno prepoznaju ispis mizantropskog diskursa. Da takvog tumačenja […]
Kao slika, Berlin izmijenio je u magičnoj laterni moje svijesti nekoliko lirskih predodžaba, i o mojoj vlastitoj berlinskoj panorami mogla bi se napisati čitava mala historija. Još od najranijeg djetinjstva vezala me s pojmom grada Berlina Menzelova kompozicija »Njegovo Veličanstvo Frieđrich Wilhelm I polazi na frontu k svojim četama, godine […]
U eseju “E unibus pluram: televizija i američka fikcija” iz 1993. David Foster Wallace iznio je tezu da će u budućnosti pravi književni buntovnici morati biti “antibuntovnici” koji će se s “djetinjastim bezobrazlukom” zauzimati za nedvosmislene principe, a nasuprot postmodernoj (auto)ironiji, metafikciji i cinizmu koji su u prethodnim godinama zavladali […]