Jasan Pogled
Nikada se nije zadržavao na radostima sećanja. Utisci su klizili po njemu, trenutni i doživljeni; grnčarev cinober, svod prepun zvezda koje su bile i božanstva, mesec sa koga je pao lav, glatkoća mermera pod sporim i osetljivim jagodicama prstiju, ukus mesa divlje svinje, koje je voleo da kida trzajem belih […]
Čitam mnoge Kafkine odlomke i nacrte. Ništa od toga nije objavio za života i kod nas jedva da je išta od toga bilo prevedeno. 1 Demonski nacrti Možda nije na mestu govoriti o demonima kad je reč o Kafkinim pričama, ali oni se svakako pojavljuju kod njega. Mogli bismo čak […]
Ne sećam se svih utisaka tokom mog prvog čitanja Montenja. U svakom slučaju, čuđenja nije bilo. Da takvo delo postoji i da još uvek progovara živim glasom, prihvatala sam kao prirodnu činjenicu. Kakva glupost. Danas me postojanje svake dobre stvari čudi. Kako su Ogledi upravo dobra stvar (čak jedna od […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – VI i VII dio 6. Hiperborejci su bili nemačka moda. Nema te ideje koja je mogla da se meri sa „kosmičkim Natčovekom”. Smatrali su ga najvećom idejom epohe, zapravo svih epoha. Tako su čak i […]
Kakva velika sreća ne biti ja! Fernando Pesoa Stihovi Fernanda Pesoe dobar su način da se započne priča o fenomenu maske. Ne samo zbog duboke i neprestane težnje ka depersonalizaciji, koju je ovaj portugalski pesnik osećao tokom čitavog svog svesnog života. I ne samo zbog toga što je unutar svoje […]
Nekakvi ljudi beže pred nekakvim ljudima.U nekoj zemlji pod suncemi s nekim oblacima. Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve,zasejana polja, nekakve kokoši, pse,ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra. Na leđima nose krčage i zavežljaje,što praznije to iz dana u dan sve teže. Tiho se odvija nečije zamaranje,a u vrevi […]
Tolstoj kaže za Moskvu da svaki ruski čovjek osjeća njeno materinsko značenje; inostranci, i ne znajući da je Moskva »majka čitave Rusije«, osjećaju ženstveni karakter tog grada. I Napoleon je, po Tolstoju, osjetio ženstvenost Moskve: »Cette ville asiatique aux innombrables eglises, Moscou la sainte! La voila done enfin, cette fameuse […]
Nikola Jakšić, rođen 1921. u Bolu na Braču, bio je student medicine u Zagrebu kada se pridružio partizanima, prošavši s Centralnom bolnicom Vrhovnog štaba Neretvu i Sutjesku. Od mladosti je pisao dnevničke bilješke, a nakon rata sastavio je na pisaćoj mašini potresno svjedočanstvo o masakru što su ga njemačke snage […]
U rujnu 1980. godine postao sam brucoš Ljubljanskog sveučilišta. Kao redovno upisani student, na Odjelu komparativne književnosti i književne teorije, stigao sam na prvo predavanje. U jednoj od dviju najvećih predavaonica Filozofskog fakulteta, koje su se nadvile nad Aškerčevu cestu, potražio sam mjesto među brojnim studenticama i — vrlo rijetkim […]
Iako već dugo nije bilo primećeno onih sitnih stvorova koje zovemo vinskim mušicama, ipak se u poslednje vreme, tu i tamo, mogao začuti skoro jedva postojeći lepet njihovih tananih krila, a potom i one same, u svom očaravajućem letuckanju oko ove ili one čaše. Kada se sve uzme u obzir, […]