1.
Psino neizreciva psino
S vilicom jednom u oblaku
S drugom u prašini
Progutala si nam sve
Sve što smo pod nepcima tvojim
Na vatri naših kostiju
Mrtvi iskovali
Progutala i tebe tvoja glad
Preživelima na hridini gologa srca
Bez igde ikoga bez igde ičega
Valja nam iznova stvoriti sve
Iznova stvoriti zemlju
Iznova nebesa
Razvalile ti se vilice psino
2.
Sutjeska se propinje pod oblake
Sa suncojedom u koštac se hvata
Sutjeska se šlepa oko sebe okreće
Ne može više obale svoje da nađe
3.
Ovde sve svetlosti ginu
Svi smislovi ćute svi putevi prestaju
Odavde nikuda
Zapalismo velike vatre
Na prelazima naših vena
Ovde nema tla pod nogama
Nema svoda nad glavom
Kuda odavde
Pošli smo svi jednim beskrajnim korakom
Jednim jedinim
Bogazima sopstvenih temena
Pošli iz urvine našeg sna
4.
Sutjeska je ka izvoru svom potekla
Ka suncu ka ženici zemlje
I nigde ništa nije srela
Sutjeska je šlepa krenula za nama
Ne zna sama kuda da poteče
5.
Iz mesa nam se živog rađa zemlja
Gruda za grudom kamen za kamenom
Izvesnost za izvesnošću
Iz daha nam se ludog nebo rađa
Vedrina za vedrinom zvezda za zvezdom
Vidik za vidikom
Snaga nam u planine u sazvezđa raste
Glad u voćke neznost u cveće
Sloboda u nedogled
Sve više i više postajemo sve
Ništa nam se ne može ništa oteti
6.
Sutjeska kroz naše kosti grmi
Teče između crvenog cveća
U našem joj je srcu ušće
U našem srcu izvor
Sutjeska se u sunčevu pticu pretvara
Sa crnom psinom u kljunu
Vasko Popa
1955.