Jasan Pogled
I Opijao sam se sa drugom, sinoć,pili smo vinjak i kiselu vodu,u parku.Na minus pet.Prišao nam je neki ludak, stajao kraj nasi buljio.Preselili smo se na drugu klupu, na moj predlog.A onda su nas panduri legitimisali. II Jeo sam jabuku hodajući ulicom.Šake su mi bile sočne i lepljive,jedan radnik je […]
Godine 1998. Makarti je objavio treći tom svoje Trilogije o granici – Gradovi u ravnici, u kojoj se susreću protagonisti iz prethodna dva toma, Džon Grejdi Kol i Bili Param. Njihovi pređašnji zasebni narativi se ukrštaju, čime se dobija tematsko objedinjavanje trilogije. U prva dva dela Kol i Param, osećajući […]
Nakon posete Balu, čini mi se da bi se o Rotkovom životu dala ispričati priča koja unekoliko podseća na bajku. Priča naravno ne govori čitavu istinu – koja pa priča to čini? – ali bi možda onu bitnu istinu o njegovom uspehu učinila nešto jasnijom. Markus je rođen 25. septembra (u znaku […]
I onda, kada neko ostvari sav svoj dnevni plan, da pokrpa i opegla svoju lepu plavu košulju, da čekićem ispravi kašiku koja se iskrivila, da iščupa ekser iz cipele koji ga danima muči, da odnese smeće i baci ga iza kuće, ipak, ako se sve sabere, ostaje i dalje, ne […]
I Postoji mnogo vrsta modernizma – treba se samo setiti razlika između Pikasa i Kandinskog, Šenberga i Stravinskog ili Džojsa i Kafke da bi se to shvatilo. Veoma je veliki broj knjiga i članaka posvećenih pokušajima da se odredi taj termin.1 Dalje u tekstu želim da posmatram na dosta jednostavan […]
Ima u romanu Zamak Franca Kafke (1883–1924) jedan deo koji je potpuno ravan, razumljiv, posve u tradiciji tradicionalnog realizma. To je sasvim mali deo, doduše, on ne obuhvata niti jednu punu stranicu teksta, svega dva pasusa. Nalazi se na samom početku romana, odnosno predstavlja sam početak njegov: „Bilo je dockan […]
Kad nebo polako pada po nama i zatrpava nas žive. Miroslav Antić, 1986. Pripadajući onom plemenu srpskih liričara druge polovine dvadesetog veka koji su, često uoči vlastite smrti, prema Orvelovoj tezi tek oko vlastite pedesete godine pokazali svoje pravo lice, Miroslav Antić (1932-1986) je svojim lektirama, drukčijim pristupom stihovanoj temi, […]
Neki ljudi su mladi i ništa više,a neki ljudi stari i ništa više,a neki ljudi ni stari ni mladi i samo to. I da muhe nose odjeću i sve zgrade izgore u zlatnoj vatri,da se nebo zaljulja kao trbuh striptizetei sve atomske bombe zaplaču,neki bi ljudi bili mladi i ništa […]
Poput samoubice Što visi o jednoj ruci S parapeta, Ovaj pauk priča sam sa sobom, Pa i psuje, Klati se tamo-amo Na jednoj niti, Biva sve glasniji U mojoj glavi Dok ležim sasvim budan U ovom starom krevetu. Čarls Simić
(Odlomak) Dvadeset šestog moj otac je, već u dva sata izjutra seo u auto i otišao u Zalu kod jednog učitelja kojeg je zatekao na samrti, a napustio ga već mrtvog, i odmah nakon toga nastavio je u pravcu Hilberga, gde je trebalo da pregleda dete koje je tog proleća […]