Jasan Pogled
Sit svoje zemlje Španije, stari kraljev vojnik potraži razonodu u prostranim geografijama Ariostovim, u onoj mesečevoj dolini u kojoj se nalazi vreme koje troše snovi i u zlatnom kumiru Muhamedovom koji je ukrao Montablan. Blago se šaleći sa samim sobom, on izmisli lakovernog čoveka, koji, budući poremećen pričama o čudesima, […]
Trećeg aprila 1930, poslednjeg meseca svoga života, Vladimir Majakovski, pesnik i revolucionar, usni onaj isti san koji sanja svake noći, već godinu dana. Sanjao je da se nalazi u moskovskoj podzemnoj železnici, u vozu koji je jurio sumanutom brzinom. On je bio fasciniran brzinom, zato što je voleo budućnost i […]
Prolaze žene i pronose svoje tajne i ponose,A ljudi ko svrake s grane grakću iz kavane. O kako je jadno i tužno u malome gradu živjeti,U sivome tiho sivjeti, u tužnome gnjiti ružno. Tu plaze tuste intrige i duše gutaju dugovi,Života gasnu krugovi u sivoj močvari brige. Teške su masne […]
Ah, ko će napisati istoriju onoga što je moglo biti?Biće to, ako je neko napiše,Jedina prava istorija čovečanstva. Ono što jeste je samo stvarni svet, nismo mi, samo svet,Mi smo ono što nije, i tu leži istina. Ja sam onaj koji nisam uspeo da budem.Svi smo oni za koje smo […]
1. Pojam hronike u Pekićevoj zbirci priča Novi Jerusalim izvitoperiće se pod nabojem gotskog. Upravo ta mračna sila sadržana u podnaslovu Pekićevog Novog Jerusalima, koji žanrovski određuje knjigu, uticaće na priču, obavijajući je velom tajanstvenosti, ukidajući joj svaki vid jednoznačnosti. Naime, fakti u Novom Jerusalimu nemaju konačnost saznajne vrednosti stoga […]
– Svejedno mi je hoćeš li me slušati ili nećeš – reče Somosa. – Tako je, i čini mi se pravo da to znaš. Moran se trgao kao da se iznenada vratio iz velike daljine. Setio se da je, pre nego što se izgubio u mutnom maštarenju, pomislio da Somosa […]
Onore Domije (1808–1879) Onore Domije je umro u sedamdesetoj godini, 1879. Sve do poslednje godine njegovog života javno je bilo izloženo jedva desetak njegovih slika. Bodler i nekolicina prijatelja uvažavali su ga kao umetnika. Većina je ipak u njemu videla samo vrsnog karikaturistu. Poslednjih nekoliko godina bio je slep; oslepeo […]
Uvod „Mačke uvek ʼpreduʼ, a cveće uvek miriše u nekim ontološkim krajolicima, uvek iznova vaskrsavajući u književnom i kulturnim diskursima”, zapisao je na internet stranici projekta Ekopoetika u književnosti, jeziku i umetnosti koordinator tog projekta Dragan Bošković (2020: 6–7, dostupno i u centralnom citatu na sajtu Filološko-umetničkog fakulteta/Nauka/Projekti/Junior projekti/ Ekopoetika). […]
Izgleda da su Oranci kao onaj Floberov prijatelj, koji je na samrti pogledao poslednji put ovu nezamenljivu zemlju i uzviknuo: „Zatvorite prozor, suviše je lepo.” Zatvorili su prozor, zazidali su se, anatemisali pejzaž. Ali, Le Poateven je umro, a posle njega, dani su nastavili da smenjuju jedni druge. Isto tako, […]
Slično Vladimiru Nabokovu, koji je veliki pisac i ruskog i engleskog jezika, Josif Brodski je veliki pjesnik i ruskog i engleskog jezika. Za razliku od Nabokova, međutim, ruskog i engleskog Brodskog moguće je i ortografski razlikovati, tako što bi jedan bio Josif Brodski, a drugi – Joseph Brodsky. Već 1977. […]