Jasan Pogled
Dijalektika egzistencije u filozofiji Serena Kjerkegora (5) Piše: Mirko Zurovac Iz svega se vidi da Kjerkegor gaji skoro opsesivan interes za konkretnu ljudsku prirodu. No šta je čovjek? Pomalo je čudno da filozofija, a filozofija egzistencije posebno, treba da objasni čovjeku ono što je on sam. Zar to nije ono […]
Andre, nisam ja hteo da se doselim u vaš stan u Ulici Sujpača. Ne toliko zbog zečeva, više zbog toga što mi je teško da pristupim jednom zatvorenom poretku, izgrađenom čak i u najtanjim nitima vazduha, tim nitima koje u vašoj kući čuvaju muziku lavande, lepet labudovih krila od pudera, […]
Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće – da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na “jedinici” i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na “dvojku”, pa na “trojku”, magla je […]
Piše: Ivan Ivanji “Ti plaćaš vino, ja imam rak”, rekao mi je kada smo se sredinom osamdesetih sreli u Dubrovniku. Kasnije mi je rekao da je prizvao bolest u Enciklopediji mrtvih. U poslednje vreme često razmišljam o perfekcionisti i pijancu, od oca Jevrejina i majke Crnogorke, koji je voleo dve […]
Piše: Srđan Damnjanović: (beleške o dijalektičkom i integralnom Krleži, povodom 200 broja časopisa „Gradac“) Kada pisac živi život vlastitog romanesknog junaka, to mu se obično obije o glavu. Krajem 1942, Miroslav Krleža beleži impresije i činjenice koje upućuju na nadolazeći preokret, uživajući varljivu zaštitu svojih (ne)prijatelja. Pisac se nalazi […]
Piše: Vladeta Jerotić ŽIVOTNI PUT Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, kanton Turgau, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika, u znaku »svinje«. Ovo je Jungov sopstveni humoristični komentar, jer u kineskom kalendaru 1875. godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. U svome detinjstvu, kako […]
Još mogu poneki osmijeh da slažem, poneku sreću da odglumim, još mogu ponešto lijepo da kažem svakom osim sebi — ne daju mi bolnice, bolnice, brezovici, bežanijske kose, kasindoli. Uzalud se vraćam nekad dragoj slici, ptici, nebu, lišću … Boli, boli, boli … I krijem se tako krvav unakažen u […]
Piše: Radovan Popović Za pisanje ovog životopisa koristio sam periodičnu štampu, zatim časopise i listove u kojima je Andrić sarađivao. Takođe sam koristio: Ivo Andrić — bibliografija dela, prevoda i literature, Srpska akademija nauka i umetnosti, Biblioteka, Beograd, 1974. godine; Vjekoslav Lise, „Ivo Andrić, bio-bibliografska kronologija”, Život, 10/1974; Miroslav […]
Ovaj tekst je preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradac (dvobroj 160/161, 2006/2007 g.). Za ovo izdanje, posvećeno melanholiji, tekstove je odabrala, priredila i napisala uvodne komentare Slavica Batos. Ovaj neveliki tekst, pripisivan Aristotelu tokom cele antike i srednjeg veka, najvažniji je izvor svih kasnijih medicinskih i filozofskih […]
Uzmiču žiteljski mutne slike dana; Polegali Carevi pijani vojnici; Uzmiču noćni zvuci: pesma noćnika Posle klepala velike katedrale. Kupola od zvezda il meseca sjajna, prezire Sve što je čovek: Zapetljanstva tašta, Besove i glib u prirodi čoveka. Preda mnom lebdi slika, čovek ili senka; Pre senka no čovek, pre […]