Jasan Pogled
„Kako je sve u vezi, na svetu”: Teorija sumatraizma u književnoj praksi – IV i poslednji nastavak Zanimljivo je da pisci postmodernog doba često prave od Andrića i Crnjanskog „parne junake”, stavljajući ih u jedno delo (Ožiljci ti{ine M. Savića, Parlamentski park M. Marčetića i dr.). Danilo Kiš je napisao […]
Kolektivno nesvesno je ona tamna pozadina na kojoj se jasno izdvaja funkcija prilagođavanja svesti. Skoro da smo izazvani da kažemo, kako je sve valjano u psihi obuhvaćeno funkcijom prilagođavanja, a sve što nije, stvara neodređenu pozadinu, iz koje primitivnom čoveku izranjaju opasne senke i noćne utvare i od njega zahtevaju […]
Arsen Dedić – Posljednji tango u Đevrskama Album: Kinoteka (2002) Nadiru ljepotice iz PiramatovacaPakovo Selo, Tromilja, RaslinaSvjetlosni efekti LozovcaMažoretke iz RipištaOtmica Skradinjanki Pleše se posljednji tangoOčajnički plesni par iz KistanjaČista Mala, Danilo, Perković, SmrdeljStiže manekenka iz RažinaStiže manekenka sa MeterizaKoja se presvlači u bunkeru Pleše se posljednji tango u ĐevrskamaRupe, […]
„Bio sam,“ piše Sebastijan u Izgubljenom imetku, „tako stidljiv da sam uvek nekako uspevao da napravim grešku koju sam najviše želeo da izbegnem. U mom kobnom pokušaju da se prilagodim boji svoje okoline, mogao bih samo da budem upoređen sa kameleonom koji ne raspoznaje boje. Moju stidljivost bilo bi lakše […]
Ne mogu, po cenu spasenja, da se setim kako sam se, kada, pa ni tačno gde, prvi put upoznao sa gospođom Ligejom. Mnoge su godine minule otada, i moje je pamćenje oslabilo od goleme patnje. Ili, možda, ja ne umem sada da dozovem u sećanje te pojedinačnosti, zato što su, […]
Amandi Molini Vediji Među brojnim zagonetkama koje su na iskušenje bacile neustrašivu Lenrotovu pronicljivost, nijedna nije bila tako čudna – tako neodstupno čudna, rekli bismo – koliko periodičan niz ubistava koji je vrhunac dosegao na imanju Trist-le-Roa, među beskrajno mirisnim eukaliptusima. Istina je da Eriku Lenrotu nije pošlo za rukom […]
Spustimo li se sa čistih zamisli na mukotrpne putove ljudskoga ponašanja, strah, još više nego oholost, postaje glavnim pokretač mržnje. Smionost filozofa koji pretjerano hvali slobodu osjetilnosti i bez prezira razmatra tjelesna zadovoljstva dovodila bi do bijesa gomilu, u tim pitanjima podložnu mnogim predrasudama i licemjerju. Malo je značilo što […]
Društveno – političke okolnosti uzdizanja Atene Poslije završenih ratova s Perzijancima, iz kojih je izašla Atena kao centralna sila helenskog svijeta, u grčkom društvu je mnogo porastao utjecaj robovlasničke demokracije. Atena je tada postala ne samo politički, nego i kulturni faktor i svojim panhelenskim djelovanjem održavala je na okupu demokratske […]
Priroda i (auto)poetička funkcija Crnjanskovih komentara – II dio U komentaru „Crnjanski u Temišvaru“ nalazimo nekoliko momenata važnih za portret umjetnika u mladosti. Saznajemo da je Crnjanski učio „i slikarstvo, privatno kod jednog profesora“, što nije moglo biti bez ljubavi i sklonosti, pa ni bez rezultata: „Moja slika uljana, Jedna […]
Ima li Fulkaneli, pisac Misterije katedrala i tajanstveni mistik koji je živeo u prošlom veku, svoje dostojne tumače i sledbenike Lepota gotičke umetnosti i danas je predmet divljenja iako je od njene pojave u Evropi prošlo više od osam vekova. Ko god da uživa u skladnoj vitkosti njenih katedrala i […]