Jasan Pogled
Priča moga prijatelja Dmitrij Petrovič Siljin svršio je univerzitet i bio sa službom u Petrogradu. Ali u svojoj tridesetoj godini napusti dužnost i poče se baviti ekonomijom u selu. Ona mu nije išla rđavo, pa ipak mi izgledaše da taj posao nije bio za njega i da bi pametnije uradio […]
Hvala Bogu pa nisam pročitao razarajuću kritiku Muzilovog nedovršenog romana od 2000 stranica – „Čovek bez osobina“, koju je napisao Marsel Rajh-Ranicki. Svaka kritika Rajh-Ranickog upućena Muzilovom monstrumu je tačna, ali je nevažna u odnosu na značaj ovog izuzetnog dela. Završio sam sa njegovim čitanjem juče, na stogodišnjicu izbijanja rata […]
1 Posle svega rečenog o praslikama, bila bi neoprostiva greška da se i dalje brka učenje o čoveku s antropologijama koje su zamišljene u istorijskim vremenima. Baština najpre i iznad svega vidi u čoveku ljudsku prasliku, božansku inteligenciju; u pojedinim ljudskim ličnostima, pak, bića ove božanske inteligencije obeležena su pečatom […]
Delo Fransoa Vijona ostalo je do današnjeg dana zagonetno. Istoričari književnosti smatraju Vijona jednim od najvećih imena francuske poezije a njegovo pesničko zaveštanje jedinstvenom, najneobičnijom pesničkom ostavštinom srednjeg veka. Njegovi stihovi su za neke prethodnica novog vremena, a drugi smatraju da je on poslednji izdanak prethodnog doba, surovog, prepunog zla, […]
1 Razliku između drevnog i istorijskog čovečanstva moguće je označiti jednom jedinom mišlju i to na sledeći način: Drevno čovečanstvo je videlo uzajamnu vezu između kruženja prirode i sudbine bogova. Kada je istorijski čovek primetio kakvu je uzajamnu vezu videlo arhaičko doba, pomislio je: primarno očito može da bude samo […]
Otvoriću ovu raspravu sa Hajdegerom. Tačnije, sa Deridinim čitanjem Hajdegera, sa jednim hajdegerijansko-deridijanskim rizomom, koji sam tako naporno, kao da se prvi put sa njime susrećem, sricao. A kao što sam sricao Hajdegera ili Deridu, čitaću i Crnjanskog. Kao što sam čitao različite teorije i koncepcije rata i mira, konvencionalnih […]
Satijevi autobiografski tekstovi Erik Sati Gospodin Erik Sati je rođen u Onfleru (Kalvados), 17. maja 1866. Važi za jednog od najčudnijih muzičara našeg doba. Sebe svrstava među „luckaste“ (fantaisistes) pisce, koji su, kaže on, „fin, pristojan svet“. Svojim prijateljima često ume da kaže: „Kratkovid po rođenju, u srcu dalekovid. Operisan […]
Jedno sentimentalno putovanje kroz detinjstvo Svaki dečak, ili devojčica, nastoje da jednom pronađu svog idola, naročito ako su u onom nežnom, tananom i osetljivom dobu u kome se nalazio Miša — u trenutku kada je Ujak izrastao u njegovim očima u mitsko biće. Mišin ujak je po svemu izuzetan čovek: […]
Spisateljske navike ovog romanopisca rođenog u Rusiji bile su čuvene po svojoj neobičnosti. Počev od 1950. godine, prve verzije svojih dela pisao je olovkom na linijskim kartonima (indeks-karticama), koje je čuvao u dugačkim kutijama za dokumentaciju. Pošto je Nabokov tvrdio da zamišlja ceo roman u potpunom obliku pre nego što […]
1 U Indiji se razlikuju dve vrste drevne baštine. Jedna je objavljenje. Objavljenje je nastalo zajedno sa svetom. To je Veda. Čuva je i održava Prvo Biće, Lični Brahman. Nesumnjiv, neprikosnoven i punovažan. Druga je prava baština, ona koja je znamenita od samog početka. To je zbirka koja se odnosi […]