Jasan Pogled
Opkladio sam se da napišem poemu Za dva čitava sata, stotinu dvadeset minuta, tri hiljade i šest stotina sekundi. Da sam pisao reč po sekundi Poema kao čudo. Poema kao ep. Evo, čitam je, nije dobra niti loša. Za dvadeset minuta, hiljadu i dve stotine sekundi. Ako me matematika […]
Sve je počelo šetnjom. U stvari, sve je počelo fotografijom na kojoj je bilo prikazano kako sam šetao psa. Ako se zna da nijedan pas kojeg sam imao, i šetao, nije bio moj može se zaključiti da je u pitanju fotomontaža. Pažljivom posmatraču upašće u oko da sam na […]
Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Rukama mogu dohvatiti nebo, pijem bez posledica, čitam Keruaka u vozovima, slušam Ninu Simone do kraja vremena ne budim se. Zovem se Sarah Moon iako mi to nije ime. Godine stoje, neumorno putujem, Island je bio najbolji, tamo sam upoznala […]
Ništa nije ostalo za nas Ni onih par godina Samo mi urme još ponešto znače Iranske urme koje liče na šljive Bar negde cvetaju šljive ako ne kod nas A uskoro će proleće zamislite Srđan Sekulić O autoru: Srđan Sekulić je rođen u Prištini 23.11.1993. godine. Crnogorac po nacionalnosti. […]
* Zaboravi na dane i noći, Zaboravi, ti koja si još uvijek lijepa, Na nejasno buncanje mrtvog svijeta. Svako je lice po jedna mora Što prije zaboravi, dušo moja. * Ti, koja se odmećeš daleko u pustoš na put kroz tamne katakombe Koja putuješ bez saputnika u ambis vječnosti Samo […]
Suvomrazica. Magistralni put. Lijepa Vislava Šimborska u kratkoj bundi uzdignutih revera sa pufnastom bijelom šubarom na glavi. U desnoj ruci kavez u obliku zvona, u njemu skakuće kanarinac. Vislava Šimborska posrće nepoznatim krajolikom. Noć joj melje kosti hladnoćom. Kanarinac je uginuo. Vjetar joj smiče šubaru, odnosi je u nebo. Igličasti […]
Gledao sam film dok Silvija nije bila tu o nekim drugovima i jedan je imao ženu, a drugi se zaljubio u nju, i kao njih dvojica nešto o tome pričaju, i kao to je normalno da ti se svidi žena nekog druga ili nekoj ženi muž neke drugarice, kao, to […]
Samovar, samoća, fotografije. Pokućstvo oplemenjeno gospodstvom starine. Miris zrelih kajsija, srebrni escajg, poslužavnici, šoljice, ikonice, gobleni, pisma- sve je spakovano u kartonske kutije. Najzad je uspjela da vrati onaj prastari jesenji poljubac na Savskom pristaništu. Osjetila je, napokon, ukus suza kojim je ispratila Sergeja. Sada je bila sigurna da će […]
Kada smo dolazili sjedio sam do prozora, gledao puteve, gradove, rijeke, na kraju i more i ostrva i iskreno uživao. Silvija je bila uzbuđena jer, kako je rekla, životi nam se mijenjaju za 360 stepeni. Pio sam crno vino i zabavljao se razmišljanjem o tome da bi nam se […]
Mravi iz našeg stana su nestali primetili smo to tek kada smo se probudili iz naših pamučnih snova nestali su iz naše meke kuhinje nestali su iz lamperije što krcka nestali su sa bajkovitog poda okrunjenih kiselih zidova koje su tako veselo pomerali kao vešti tesari i […]