Jasan Pogled
Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić
Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić
Paganska Na utrini ispod granatog hrasta raste perunika, kopriva, u daljini zaboravljen nasad prezrele pšenice crkava pod bičevima zlokobnog Sunca, brzo se navlače oblaci, sa upaljenih polja slapovi pare utiču u razjapljenu čeljust neba, sijev munje, strahovit tresak, ognjeni pijetao mi prolijeće iznad glave i svaljuje me u kovitlac […]
Eh, da imam zvono malo U večeri da zazvonim! Da mi dukat sunce sine, Da mi biser zora kane, U bar moje oko levo, A u desnom da ostane Mali osmeh Tebe snenog. Jasna Đurđić
Pratiš me, kad zakoračim u novi dan. Šepaš po praznim dlanovima; iza svakog ćoška – viriš. O, da si bar sećanje pa da se setim, nešto izgubljeno da ga tražim! Samo senka jednog deteta koje na leđima nosim i ne smem da ga probudim. Jasna Đurđić
Piše: Jovanka Živanović Ovoga te puta, vala, ostavljam zauvek!, pretio sam ljutnjom koja nije svojstvena bogu – ni svekolikom, ni ličnom, dok sam se spuštao strmom ivicom urvine koja je u obrnutom smeru bila uspon i jedina staza kojom se moglo stići na vrh povećeg brda u okolini […]
Ovaj dan – krik koji se penje a ostaje nem. To bledo lice što me ne voli, ispod kapaka sakriveno. Kule na kojima kačih zastave jednim je dahom porušilo. Bledo lice. Ostaje da noć sakupljam u dlanove, posipam po sebi da brže od mene sede ostari Bledo lice. Koju god […]
Ima nešto što reč ne govori Ono što naslutim u pokretu ruke U glasu koji mrvi Moju sigurnost.. I uzalud ti reči šarene Kojima me kitiš. I pre nego procvetaju Svaka će u trenu odati tajnu- Da ljubav nisu. Jasna Đurđić
Ako se ne vidimo – neispričano će ostati u nekom ćošku. Ne može u dve reči nerečeno stati. Vazduh će biti plačljiv. Jezera u oku sama se praviti. Ali, nemoj! Ne plači! Skini kaput pretežak za tvoja ramena.. Samo ne pitaj nikad više zoru kad prerano bane – Gde su […]
Cirkusant Zove se Šćepan Ingannatore, krupan kao medvjed, bradat i kosmat u šarenoj treger-majici. Umije da pleše indijanski ples. Raspaljuje mijehom vatru. Ponekad je kovač, ponekad poglavica. Otkriva užarene potkovice, udara u praporce, popjevava, jekti i zavija. Zabavlja djecu i sluđeni narod. Prodaje suvenire i šećernu vunu. Primakne se ponekoj […]