Jasan Pogled
Nosila si me u naručju Od sreće Pored bajkovitog doma penzionera I pijani momci su se krvlju dokazivali Vikom kao trostruki megafon Ulica je bila žilavo uska Kao pisak koji cijepa rosu Između dva uva Jedno momačko grlo je stalo Kao pjesma Crne su tačke pale uz limene gore Zaglušeno […]
Ja sam čovek velike mase Sa dovoljno mišića Previše tankih živaca Zategnutih Krijem ih da se ih ne prekinu Nežan, kada me dodirnu I kada vraćam Sa stopalima prosečne veličine Dve noge, i trećom na koju se Katkad sve naslanja Volim Partizan i Crne i bele žene. Ja sam klavir. […]
Ovih dana, zaboravljam stvari, gubim ih, zagubim naočare, izgubim olovku, sekund prije, negdje, vidio sam plavu boju, sad ne znam gdje je otišla. Zaboravljam da odgovorim na pisma, da platim dugove, zaboravljam da kažem zdravo i doviđenja prijateljima, žaleći što mi ruke ostaju pune posla koji ima malo veze sa […]
premda je tvoja nevinost čvrsto dokazana ja bih te čitaoče ipak pomilovao pod uslovom da si hirurg koji će mi iz grudi iščupati marinine riječi i da si diler od čijeg ću opijuma zaboraviti tu bol i stid zbog ožiljaka koji mi ne dopušta da se obnažim ni pred […]
nastupio je prvi dan nove godine: prohladan, tmuran, prazan, neradan. ti dođe. sa maglom na obrazima i snovima u očima. bilo bi lepo da se upoznamo, mislio sam. i jesmo: dok si pokušavala da moje srce približiš srcu tvoje prijateljice. ali si ga približila svome. trčao sam za tobom po […]
Duboka tuga Bol u desnoj šaci Sedenje na stepenicama Prvi sprat Suza na desnom obrazu Zbunjenost životom Ceo svet na ramenima, a ne treba tu da bude Moja ramena su tu da nose moj svet, a ne njihov Mora da sam usput nešto pogrešno razumela Telefon u rukama Dva poziva: […]
Linije lutaju Krugovi nastaju Tačke se sastaju Trouglovi sanjaju U kvadrate da stanu Jedno da postanu Uglovi oštre svoje zube Vrednosti se u simetrijama gube Tačke maštaju O drugoj strani koordinatnog sistema Dok podsvesno znaju Da sistema i nema Linije i dalje lutaju Simbol za beskonačno postaju. Danijela Grbić
Nakon svih kontinenata i toplog pijeska Sahare Poslije toliko zemalja, blagih ljudi i vjetra koji nosi priče bio mi je potreban samo jedan trenutak usamljenosti u autobusu tamo oko Crnog mora da shvatim da si jedino ti razlog moje nostalgije. Vuk Begović
Zamišljam male ljude Sa licima emocija kako kruže i zaustavljaju se, čuče, sede, razmene po koju reč. Njihove duge tanke noge spuštaju se niz moja pleća, njihova tela, opuštena, vise sa moje grbače. Sada su i polegali glavom oslonjeni na vrat gledaju kuda ih nosim. Ugnezdili su se sa […]
Nadam se da nisi kao ja- da ti ne treba piće da bi mogla i da hodom čuvaš ulice od pada, čak i sa visokim potpeticama, dok ženstvenost postaje smiješna. Nadam se da nisi kao ja- da voliš svoje pjesme, da ih pišeš i kad je sunčano i da se […]