Jasan Pogled
Da se uzverem na drvo, ne ide.Nije toliko visoko, a i grane su tanušne.A ova naša zgradica još niža od ovog drveta.A baš mi se gledaju zvijezde.Ima tu nešto…Nijesu baš bili ludi oni što su ih cijelog života gledali.Mada…Dosegli su neke tajne, popeli se do nekih visina.Mada…Razmrsili su, može biti, […]
Dolazi orkan.Brodice postrojene u dnevnom boravkupremazao je likerom –aperitivom za dugi košmar.Po užaru poslaošaku mletačkih dukatai podmirio dug konobaricizbog koje su tri kapetanaizdahnula na šanku.Drvodeljama ponestaje grudi četinarki,dućanu bocuna za zdravicu,crtačima brodskih karata mastilaa dolazi orkan da se ne vrati!Moćniče, provedri nam slutnjei u boci za zdravice, ljubljen i pijan,nađi dom […]
– Znaš li onog glumca što se razveo od one glumice?– Misliš na onoga što je glumio u onom filmu?– Taj, taj…– Pa što, da nije umro?– Kako, bre, umro mlad čovek!– Pa dobro, i mladi umiru…– Kako možeš da misliš tako crno?!– Mogu, što da ne mogu…Nastupi tišina.– I […]
Ostatak rajaDjetinjstvoLepršava ljetaJato ribaDisanje pod moremJoš uvijek mi kosa lijepo padaNegdje do leđaSol je i dalje na kožiMirišu zimeTračak svjetlosti i svetostiProlazi kroz moje tijeloKroz osovinuKao nitProziran i sjajanOkrećem tirkizne stranicePojedinih dionica životaMijenjam smjerPonovo se rađamKao Afrodita iz pjeneRamena su malo pogrbljenaŽelja se prelilaIz čežnjeU bivanjeČisto i zrcalnoZatežem jedraDug je […]
Volimo tamo da svratimo.Kad se u kasno ljeto vraćamo s mora.Sa visoke terase gledamo kukuruzno polje.I bijele prikačene oblačiće.Ovčice koje pasu po nebu.Pirka i hladi.Tada, uglavnom, ćutimo.Stigne nas slatki umor.Ti razmišljaš o ljetu koje još traje.Ja razmišljam o jeseni koja dolazi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja […]
Kada si sam, onako skroz, do koske sam.Uveli suncokreti se okreću za tobom u čudu.Nejasan im je taj tvoj uzaludni korakU neko izmišljeno svitanje.Kada si sam, onako potpuno, sa sobom sam.Razgovori neoprezno, tiho, postanu vikanje.Bukom zastrašene ptice, u samilosti,Reči ti samotne, nebom vidaju.Kada si sam, onako, do srži sam,u sred […]
Očistim peć.Istresem pepeo.Nacjepkam za potpalu.Unesem.Stavim kockice, ukrstim.Zatvorim vratanca.Čekam.Čekam.Čekam.Čujem te kako otresaš snijeg.Skačem ispod ćebeta.Potpaljujem.Evo mi vatrice! Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Mislio bi čovekKad pogleda mrak,Da je strašno moćan,Da je silno jak. To bi bilo naopako –Al’ na sreću nije tako:Svećicu zažeži,A mrak odmah beži! Jovan Jovanović – Zmaj
Sunce nariče nad žutom bojomSmrti svog veka,Cureći u Sunce pesmeStružući emocije zemljeNepouzdanom reči SunceI nepouzdanom reči zemlja,Isprepletanim u besuReči pesma i reči smrt. Krv oprašta sopstvenimEmocijama na dnu crvene boje veka,Odškrinuvši veliko slovoZemlje zariveno uVeliku reč smrti. Sanda Ristić Stojanović
Svi govoreda je svemir čudo.Ali ti to nikada nisi mislio. Svi govoreda je život vrijedan življenja.Ali ti to nikada nisi mislio. Ono što si misliobilo je sadržano u ceduljiprikvačenoj za tvoje obješeno tijelo. Svi su mislilida je tvoja ruka prekrasna.Ali nikada ništa nisu rekli. Thomas Ligotti Smrtne pjesme S engleskog […]