Jasan Pogled
Da li se zato budimcrnih noktijupolomljenih od kopanjaod čupanja korovašto guši to malo parče zemljekroz koju dišei pulsiraovaj ostatak mene Da li zato krv probijatanko vlakno spavaćicedok se vraćamizgrebanaod trčanja kroz šumuzaraslu mislimai željamakoje nikada nisam smelada pustimda izrastu Da li se zato budimtako umornai nespremnaza ovaj svet prividau kome […]
Samo polajavaju psi, a vuka niko nije vidio.Orlovi se dozivaju, a ne smiju da se sretnu.U kamenjaru se sklupčavaju zmije.Dolovi se uliježu isprovaljivani jamama.Uvijek dočergaju.Rasamaruju pretovarene konje, onda ih cijelog dana brane od muva.Kad zahladi , čergaju nazad.Tuku djecu plašeći ih zvjerovima. Boris Jovanović
Verovati kao lice koga jepesma izjednačila sa gestomsa civilizacijomsa zvezdom. Verovati nadomak dubina koježele sve i pesme i zvezde inaš pogled. Verovati onako kako ogoljenosti imajunešto od pogleda,od iznenađenja iod zvezda. Verovati kaoisukana zvezda koja prednjačiu svojoj oceni života i smrti i civilizacije. Sanda Ristić Stojanović
Samo su na jedno mislili:kako da dograbe zoru i potegnu hladne noževe.Već ih je vidio u ludom kovitlacu preklanih grkljana.Sad merači njihove bratske čuture. Boris Jovanović
6000 dinarakošta ulaznicaza sećanje na mladost da te neko ponovo vidiranjivu i sklonuoblikovanju da te podseti na bolšto još uvektištikao klimavi zub da se pogledom probijeispod svih slojevaiskustvai tvrdoćekojom si seu međuvremenuoklopio Aleksandra Leković
Da li smo od istog bluzaja od starog vekai odavno rastrzanod postapokalipsesve do starog Rimaiz neolita i kosmičkih davninaUV izolovan i diogenski zgužvanu zvezdama osujećenod neboždera osuđenpo trgovima obešennad pustinjama određen da rađampod baštama nadređen da stradamnaukom zabranjenihi magijom spaljenihuvek ritualom rečima otuđenihnanovo iz šuma sagrađenu pećinama Platonovimpo senkama razvlačenneko […]
Izdvajaju se iz crne gomile.Vretenasti i mrki, skidaju zamašćene kape i prilaze mu ruci.Cjelivaju krst postiđeno, tiho.Ljube se srdačno i uzimaju blagoslov.Gleda ih kako zagrljeni odmiču.Lice mu neveselo, oko suzno.Zna: čim umaknu pogledu prosuće krv prvome do sebe.U kupinovom grmu ostaće njihove kape. Boris Jovanović
II Urlik krvi ga vidiKako leži u umu nesreće,Šuma vida raneOdstupnici Sunca u urlike noći,Krv nosi njegovo ime na rukama,Pišući pesmu o ratovima zvezda, Sunca i iluzija. Šuma prekri grančicamaKovitlac njegovog prolaska krozSve iluzije rata,Šlem noći pored njega,Izvlači opsege nesreće,Iz njegove stopljenostiSa tajnama tla na kome leži. Sanda Ristić Stojanović
To uputstvo za nežnostStrpljenjeBlagonaklonostI čvrstinuU svetlostiPa makarMrak svuda Ali ne u meniNe želim višeDa strahujemBoriću seAli neću da brinemHoću da hodamUspravnaI srećna I to prvo od mene ZavisiUz pomoć VasMojihKarika ljubavi Branislava Kosić Vidić
Ko si tiKo si tiKo si ti šaputalo je to neštošto je išlo za njomi dozivalo je ko si tiko si tiko si ti nije joj dalo miraizazivajućidražeći jesvaki put kada bividela svoj odraz ko si tiko si tiko si ti tražilo je da znazahtevalogrebalo iznutra ko si tiko si […]