Jasan Pogled
Moje lice izaziva noć da na rukama donese sebe Erotici.Moje ruke kidaju srodnost dana sa ljubavnicima neba i zemlje, stvarajući novu vrstu ljubavnika.Moja lepota, zauzima najveći mogući prostor nesvestice noći.Tvoje telo se upravo izbavilo iz najvećeg koncentracionog logora ljubavi.Noć nas razbaca u iskrenost i neiskrenost beonjača ljubavi.Moja noć, kidiše kao […]
Vino je tamno i gusto.Ostavljeno samo u tijesnoj tamnici hrastovog bureta.Ni žubora, ni curka, ni kapi, ni mreškanja.Duboko u pritrpanom podzemlju.Tavori bogato saće snova dok se gore batinaju i ljube.Dok nebo paraju gladne ptice. Boris Jovanović
Uvijek su usred noći usred nekog grada.Gradove odavno ne razlikuju.Pijanci im uvijek prilaze i sa teatralnom ljubaznošću mole za cigaretu.Nakon toga se napijaju za šankom ne slušajući jedan drugoga.Spavaju sa slučajnim ženama na rastrešenom madracu, ujutro bježe od zadaha gnjilog tijela.Prestareli gradovi i prolaznici smračenih očiju.Rado bi bacili revolvere u […]
Sunce ga mlatiPokušajima zvezda daIzdube u boku vremenaJedan mali oreol noći. Na ulici ga prepoznašeBančenja senki ukletih,Koji držeći čašu bekstva,Piju njegovo prisustvoOkumljeno sa bekstvomReči smrt u samu sebe.Razbarušena kob luta gradom,Crta po silueti tuđih sudbina,Skitanje smrti u lutanjima pesnika. Sanda Ristić Stojanović
Udaram glavomo tvrde korice knjigaprivučena svetlošću i vrelinomsuviše slabada sve to podnesemda sve to ponesemZadrži se na menisamo trag te vatrei vrelinekoju isijavam posle danimadok tražimnovu svetlostoko koje ću obletatii udarati glavomdok me ne pusti da sagorimili dok ne puknenešto u menikonačno Aleksandra Leković
Samo obigravaju oko savardaka.Kažu da su u njemu rođeni.Da su se baš u njemu nasisali majčinog mlijeka i nasrkali goveđeg bazda.Da su oko njega gazili razlitanu balegu.Pamte strah od kravljih očiju u mraku.Nikako da uđu.Boje se da neće izaći.Da će zauvijek ostati unutra među rogatim lobanjama davno lipsalih goveda.Da će […]
Objavila sam knjiguTo mi je zadalo novu brigu:Ogoljena sam pred znanim i neznanimPred sobom se sramimIstina je, puno dramimZar nisi to željela, pita me unutarnji glasTražim odgovor, od zbrke u glavi spasAli vidim sebe kako bježim, trčim, jurimZadihana sam, žurim, glavom do dna gnjurimNe mogu da uhvatim dahNe mogu da […]
Tamo je negdeNe vidim je ovih danaOsim kad zalutam u snovimaIli se iznenada nađem na njenoj iviciNekad uspem da zastanem nad provalijomPa me samo uhvati vrtoglavicaAli nekad upadnemPokrije me talasDišem na škrgeI teram srce da radiProlaze njihova licaIspred očijuZajednički momentiLepi i ružniBudem kao platno Za projekcijeStarih osećanjaOnda se vratimU stvarnostU svet […]
Koračamo kao oštrica slutnjii gde je stvarnost?Da li je opipava noć istovetno kao pesmu,kao slavoluk nevidljivog. Koračamo kao puls senki,koje zamrse svoje srce ublatnjavi vek,u razgranatost naših slika. I nađemo seusred diskusije noći i dana osrcu našeg veka,o oznakama stvarnosti. Sanda Ristić Stojanović
Sa sjevera na sjevertvoje ruke pahulje su snijega.Hladne i čvrste kao revolver,a ipak od tvoga dodira nema nježnijega. Izgaram pred njimekao metak što se raspada u cijevi,pa puštam da se ono malo zimena neki čudan način u meni ipak zarumeni. Patrik Weiss