Jasan Pogled
Kad sam htio da kupim slanik, obeshrabrila si me.Kažeš: Ima prevelike rupice.Vratio sam slanik na pult, pored dražesne prodavačice.Uši mi zabridjele od nelagode.Poslije sam te napao teškom artiljerijom.Bombardovao te svojim izgubljenim gorštačkim ponosom.Pa sam se zarakijao sasvim sam u birtiji.Pa mi se strovalio cijeli svijet.I nijesam htio da dođem kući.A […]
Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Kada te ostavi ona koju voliš Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa Zatim osetiš jedno ništa Zatim osetiš jedno ništa Zatim osetiš […]
Pod velom uspavanog neba, noćas ću rasterati sve oblake kao rasuto jato ptica pred oluju Želim dodirivati zvezde mislima, pogledom punim usijane mašte Na svežem vazduhu svoje terase stojim kao usamljena Julija Ne čekajući pravu ljubav da pobuni srce protiv razuma Stihovima oslikavam platno života tražeći sebe još dalje od […]
za Leonarda Vulfa Bila je to odaja u kojoj ništa nije ostajalo na mestu sem prošlosti žarača za kamin i košmara sinoćnjeg sna Samo njegova brižnost u jezgru oluje beše zaklon od iznova ohrabrenog haosa pretećeg bata novih unutrašnjih iskliznuća Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
Homesick of an embrace Never have I ever Been tangled in the deepest depths Of your winds Or wore hugs That melted into kisses Never have I ever Left a cigarette burn On the heart of a soldier Or woke up To be crafted To fit perfectly The space between […]
Imamo raznih stolnjaka.Najviše volim one karirane.Kao u starim kafanama.Kad me pitaš: Koji ću stolnjak?Kažem: Onaj karirani.Ti onda: Pa gde baš taj, taj je za svaki dan.I onda bude onaj svečani, bijeli.Pomalo krut, hladan kao snijeg.I onda se gosti raziđu, a stolnjak odleprša.A onda kravimo snijeg.Pirimo jedno drugom vatricu… Boris Jovanović […]
Sunce se prvo pojavljuje na uzglavljuTamo đe je jastukI đe mi je glavaOnda skoči pas da se sunčaJer mu dozvolim tu drskostPa nam sunce odlaziI dozvoljavamo mu tu drskost. Marko Jovanović
Nadam se da nisi kao ja –da ti ne treba piće da bi se moglai da hodom čuvaš ulice od pada,čak i sa visokim potpeticama,dok ženstvenost postaje smiješna. Nadam se da nisi kao ja –da voliš svoje pjesme,da ih pišeš i kad je sunčanoi da se ne osvrćešu strahu da […]
Kakvo li sam ja biće?Često se tako propitujem.Na primjer, dok se brijem.Ili dok čekam da se prohladi supa.I ti se vjerovatno pitaš.Džaba se pitamo.Niko, nikada, nigdje.To nije saznao.Mada, nema ništa lakše od toga da se dva bića sretnu.A kad se bića sretnu i privole, eto ti novih bića… Boris Jovanović […]
Mi neki Bistrooki Leporeki Glasnozbori Veštoruki Zlatnogrli Mekousti Mi neki Baš mi Ovakvi Odbačeni Označeni Prstompokazani Mi neki Uvek prokazani Ismejani Išibani Ispljuvani Ruglu izvrgnuti Mi neki Voljeni, nikad ljubljeni Mi neki Neželjeni u kavez zatočeni Mi neki Iz kalupa jedva pobegli Mi neki Iz okova jedva pretekli Mi neki […]