Jasan Pogled
I jednomsamo takoisplivaće moje telosa belim stomakomokenutim nagorei ostaće da lebdina granici svetovadok ga nekanežna rukane preneseu vlažnu i toplu zemljuda ponovopostane klicai vlat što se lomipod vetromi stopalomi krišomponovo izvijai stojiglumeći da je stablošto drži krošnju odoblaka Aleksandra Leković
1. Kao pseto bez vlasnikakoje vuče lanac trotoaromkao prolaznici bez licanakazne reklame bankomatatopao dah beskućnikaglumci se keze, dok ljudi bez odeće podižu novacmisli istrčavaju iz lobanjedižem se i padampromili se vuku po asfaltunečije noge vire iz podzemnog kontejneragrad gura glavu, zaranja i preturadecenija polovne garderobekao misli o tebi u praznom […]
za D.C. I sedoh na ivicu otomana u dalekom egzotičnom gradu dotle se iz obraslog vrta probi ona puzavica i nema vrta ni vrča nema ni šedrvana nema ni njenog groba ni nas naša su srca obrezana Obavi nas svud po koži i glasu i želji trnjem i prereza nam […]
Nekad smo imali bijelog jugića.Vozikali se kuda nam duša ište.Vrtjeli se točkovi kao ringišpil.Kad smo prodali jugića, priznao sam ti da sam kratkovid.– Jesi li ti uopšte video kuda voziš? – pitaš me dok seprimičeš.Pa me pritjesniš na fotelji.I šta sam mogao da kažem?Ni tebe nijesam vidio dok mi se […]
Šta nas veže? tanka žica prepletena od glasnog smehaprigušenog plačahladne ravnodušnosti Ili manje ? nit vuneispredeneod mekog runa žrtavakoje smo stavljalina oltare koji su tražilii čekalinaša odricanjaod željačija je krv tako slatka Ili manje? nit paučinešto sijasamo na kišiI hvata u lepljivu zamku sve što proleti u tommeđuprostoru Ili samo […]
Sada raj sklapa svoje slike u vrtloge pesama,sada pakao postaje rečitost svega,sada se vreme razmeće svojim usputnim stanicama,sada su simboli potrošena stvarnost i redosled svih težina vremena,sada su prizori poznato i nepoznato uglavljeno umaraton misli Meseca,sada dani isposluju naše srce,sada noći rutama sopstvenih pesama dolaze do sazdanog i srušenog,sada pročitano […]
Rekoh već: neke istine se ne pričaju čak ni u istinitim pričama.No, kad mi zašumi vrući tuš nad glavom, i kad me srsi spopadnukao mravi, sjetim se.Nije to za priču.Ali, ima toga.Tuš-kabinica ponekad zaliči na špajz.Na poličicama se svašta nađe.I ne zna se šta je slađe.Ono na gornjoj ili ono […]
Kada vidje cipele bez vlasnika Patike koje se ne kreću Koje nema ko da nosi Izludjeli Američki general Pred barake Aušvica dovede Hiljadu hiljada stanovnika Da vide hiljade hiljada Rašniranih s mrtvih Cipela i patika Oni okreću glave i govore: Mi nijesmo znali Mi nijesmo znali A cipele vrište: znali […]
Sada negde tonu brodoviprskaju vulkanii granateu vatromet sjaja i boja Sada negde polako se uspavljujučistači ulicai bebe sami u krevetu i svemiru sadanegde tinejdžerke i njihove majkeu susednim sobama maštaju o istimnezadovoljenimpotrebama sadanegdegledaju sebleda lica u ogledalukoje ćutina sva postavljena pitanja Aleksandra Leković
Dvije stotine prijatelja biće na mom pogrebu, a ti moraš na mome grobu da održiš govor. Tomas Bernhard Od nas trojice prijatelja, jedino Lav nikada nije tvrdio da će se ubiti. Međutim, nekoliko dana posle njegovog samoubistva, saznanje da je on načeo i proredio našu družinu učinilo mi se prirodnim. […]