Jasan Pogled
Ima mnogo poetičnih sitnica.Kao žena koja vrti stopalou štikli jer je žulja. Ali ti u tomene vidiš njen bol nego samoeleganciju pokreta pretvorenogu stih. Ima mnogo poetičnih sitnica.Kao kuja koju hraniš ostacimavlastitog doručka. Neko je njene,tek rođene, kučiće sinoć bacio uhladnu rijeku. Ali ti u tome ne vidišnjenu tugu, niti […]
“Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan” – poručivao je sa mini-linije Milan svom otcepljenom plemenu. Lora se promeškoljila, podigavši glavu sa “relaksana”. Još nije podne, ali ona će narušiti već ustaljeni prustovski ritam, ustati i odgledati jednu emisiju školskog programa, jedinog koji je nešto valjao, ali […]
Dugo sam živio u ubjeđenju da ne volim bombone.Često kupiš one majušne, čokoladne i saspeš ih u staklenučinijicu sa poklopcem.Kuglice zamamno zadobuju, a tebi se malčice usna razvuče.Ja – ništa.Trpim, koliko je u mojoj moći.Pa onda otvorim, uzmem, zatvorim.I opet otvorim, uzmem, pa zatvorim.Pa još jedared otvorim, uzmem, zatvorim.I onda […]
Nemam u sebi rečini sliku, ni zvuk prazno zveči telokoje navlačimposle buđenja nemam ni misaosamo pačvorktuđihkoje kupim u hodu Vežbam pogrešne partitureglancamdo punog sjajadeo iznad površine a dno je prekrivenoalgama i sluzi Ne služim na časttvorcu i pomoćnicima materijal je bio dobarali se građevina opasno krivi kao da će da […]
Krv koja sriče pogibije,ruke se pronalaze u kriku svega,trenutak koji nadleće ostatke ljudskosti,tišina ima sva ogledala rata,značenja postaju samo značenja rata,ruke postaju samo ruke rata,deca se savijaju u krik svih istorija,ljudi plutaju u isukanom maču bezumlja,istina ima obris sumraka koji glasno izgovara rat,kipovi budućnosti su polomljeni palacanjem rata,istina govori o […]
Zagledam se jednom u pješčani sat.Okretao-obrtao.Iscuri silno Božije vrijeme.Kako sipi pijesak, tako nešto u meni sipi.Sipio sam toga dana do mile volje.Kao da kiša sipi.Kao da sipi po dalekom ostavljenom šljiviku.Kao da sipi po zaboravljenoj lozi u brdima, iznad mora.Kao da sipi po šeširu slijepog šeširdžije.Kao da sipi po otvorenoj […]
Politika se zarila u kožu,kao krpelj, i siše nam snove.Pejzaži su sivi, kafane monotone.Udarna vijest o ratu širi se kaoebola međ’ stanovnicima različitihplemena. Svuda je ljudski otpad,bez krvi i nepodnošljivo smrdljivi opor. Snijega nema. Ulice sublatnjavi prikazi iznutrice.O čemu pjesnik da šapuće tišini?Bezvrijednost ne može biti ispunjena.Siđite u podnožje litice […]
Kad zavesa leluja na prozorui senke oštro i koso presecajuprazan prostor kad preveliki džemperza po kućinije okačen u hodnikua u ormaru vise prazne vešalicei zaboravljena kesica lavande kad možeš rukomda dodirneščestice prašine što se provlačekroz zrak svetla Znaš sigurno da si mrtav Aleksandra Leković
– Da obujem one što sam nosila onda kod njih? – pripituješ obuvajući se.– Nemoj one, ljepše su te – odvraćam s vrata zakopčavajući jaknu.– Znaš li na koje mislim? – opet pitaš zaključavajući.– Znam, kako ne znam – kažem žureći ka parkingu.Ti znaš da ne znam.A ja znam da […]
mene su puno plašili kad sam bila malaa onda su se smijali preplašenom izrazu licagovorili su mida će me istućipotezali su me za rukav i gušiligurali do zida i potom me omalovažavatidok sam bila stjerana u kutmalena, sitna, uplašena s otprilike 40 kilograma puno sam šutjela i plakalaškolske sam odmore provodilazaključanasjedeći […]