Jasan Pogled
Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi […]
Eno pajaca naturio obrazinu, pa bupnuo u njihovu varoš. Okupio čovjekolike obučene u ljude, pa logorejiše o ličnostima i ljudima. Čovjekoliki orgazmično pjene, pozdravljaju obrazinu ličnosti. Dugo su ga i željno čekali. Još od onih vremena kad bijaše došao onaj sa najboljom maskom. Kad ovome što je sad došao zderu […]
Gura me njuškom podmeće mi se pod ruku ostavlja po meni tragove Vuče me i grebe ko zanoktica Kako to samo ja nisam naučila da dišem dan da prespavam noć da probudim jutro bez tereta u stomaku što me vuče u sivu gustu maglu nezadovoljenih naizrečenih želja Aleksandra Leković
Glasnik Odavno se plaši čitanja poezijeda se opet ne sudari sa kakvimokamenjenim nebeskim telomproteranim iz kolekcijesakupljača reciklirane mesečine Zato ponovo okreće listoveDablinaca pa Talasavraćajući se ulozi slepog putnikautrobi galije rezonantnog bićasve dok nenajavljen neznanacne spusti nešto u njeno krilo Iz pristojnosti dar prihvatida ne padne u ponori sa mlakom radoznalošćunasumice […]
Let Odavno tresnuli. Izgubili moć. Kojeg ne prizemlje, ubiju u letu. Ko se prizemljen vine, ne daju mu da sleti. Postave bodlje na svaku granu, na svaku tarabu. Jadni letač, letom se ubije. Pukne o zemlju, čovjekoliki prituku. Utabaju mu jamu, pritvrde kamenom. A ako i letiš, leti po pravilima. […]
Nekada smo bučno sanjali u pozadini se valjala glazba koja nadima grudni koš studirali smo zaboravljanje krvi. Nekada smo sanjali široke avenije svjetskih metropola poznavali smo puno ljudi žene su bile prelijepe i nedostižne znali smo ih nasmijati. Nekada smo sanjali osmijeh nam nije silazio s lica zapisivali smo zavjete […]
Kuća Šta li bješe kuća i čeljad u kući… Ili su im zidovi predebeli ili zidova nema. Takve su im i kuće. Čovjekoliki sa duplim zidovima, duplo su se zazidali. Čovjekoliki bez zidova, razidali su i sebe i svijet. Jednima kuće kao tvrđave, drugima kuće kao čerge. Jednima prozori kao […]
Ovog puta me pustite da budem srećan, Ništa se nije desilo nikom, Sve što se dešava to je da sam srećan Sa sve četiri strane srca, Kad hodam, spavam ili pišem. Šta da radim, srećan sam. Bezbrojniji sam od paše na livadama, Osećam kožu kao cerovu koru I dole nadu, […]
za Džona Apdajka Beži zeko izgovara unutrašnji glas koji dok puni oružje patronama reči već zna da ne postoji tako sigurna rupa u koju je moguće zavući se sasvim i trajno Pa ipak dovikuje beži beži od svega dobrog dobrog za tren dok ne pokaže svoje pravo lice Beži […]
Krst I krst raspeše na krstu. Pa se prekrstiše znamenujući crno raspeće. Krste se i danas pred raspetim krstom. Kad su krst iznijeli na golo brdo i pribili ga na krst na brdu, završili su posao. Prije posla su opljunuli dlanove kao pravi akcijaši. Nakon posla su se prekrstili, pa […]