bila sam opet žensko
mama je plakala u porodilištu
deda opsovao kad je čuo
samo je baba
umrla na vreme
svuda pogledi – srpovi
pratili su za šta ću se uhvatiti
volela sam pištolje,
bagere i čekić
šta će ti to
ti si žensko
žensko si!
govorili su
sedela sam tati u krilu
okretala volan traktora
na filmu to nikad nisu prikazali
tamo devojčica drži kormilo
otac joj je spustio ruku na leđa
ima more ponosa
da potopi sve naše poljane
ovaj kadar je drugačiji
volan je utešna nagrada
dali su mi udžbenike
i držali me dalje od alata
šteta
što nije muško
šteta
mislile su strine ispod oka
nikad nisam pogrešila
a oni mi nikad nisu oprostili
što sam radmila
Radmila Petrović