Jasan Pogled
Iscrpilo se veliko sunce i sada mlohavo visikao jezik blijed od žeđi Suho nebo drhturi dok s njega padaju uvele zvijezde Za njima sipi prašina i raste praznina oko zemlje Dolje duboko već zatrpan u tom raspadnutom nebu sanjam da postoji svijet sa sretnim licima da ga ne moram ni […]
On je sedeo na foteljia onaje stajala pored prozoragde je manje gušio dim U odrazuna staklujasno je moglada vidinjegove pokrete Kako ustajeprilazii prolaziširoko se smešećinekom u praznomodrazuostali su neki drugi ljudi Njihovi pokretinisu bilivredni pažnjei ponavljanjau mislimasvake noćikad zatvori očipokušavajućida rekonstruiše taj zločiniz nehata Aleksandra Leković
Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi […]
Eno pajaca naturio obrazinu, pa bupnuo u njihovu varoš. Okupio čovjekolike obučene u ljude, pa logorejiše o ličnostima i ljudima. Čovjekoliki orgazmično pjene, pozdravljaju obrazinu ličnosti. Dugo su ga i željno čekali. Još od onih vremena kad bijaše došao onaj sa najboljom maskom. Kad ovome što je sad došao zderu […]
Gura me njuškom podmeće mi se pod ruku ostavlja po meni tragove Vuče me i grebe ko zanoktica Kako to samo ja nisam naučila da dišem dan da prespavam noć da probudim jutro bez tereta u stomaku što me vuče u sivu gustu maglu nezadovoljenih naizrečenih želja Aleksandra Leković
Glasnik Odavno se plaši čitanja poezijeda se opet ne sudari sa kakvimokamenjenim nebeskim telomproteranim iz kolekcijesakupljača reciklirane mesečine Zato ponovo okreće listoveDablinaca pa Talasavraćajući se ulozi slepog putnikautrobi galije rezonantnog bićasve dok nenajavljen neznanacne spusti nešto u njeno krilo Iz pristojnosti dar prihvatida ne padne u ponori sa mlakom radoznalošćunasumice […]
Let Odavno tresnuli. Izgubili moć. Kojeg ne prizemlje, ubiju u letu. Ko se prizemljen vine, ne daju mu da sleti. Postave bodlje na svaku granu, na svaku tarabu. Jadni letač, letom se ubije. Pukne o zemlju, čovjekoliki prituku. Utabaju mu jamu, pritvrde kamenom. A ako i letiš, leti po pravilima. […]
Nekada smo bučno sanjali u pozadini se valjala glazba koja nadima grudni koš studirali smo zaboravljanje krvi. Nekada smo sanjali široke avenije svjetskih metropola poznavali smo puno ljudi žene su bile prelijepe i nedostižne znali smo ih nasmijati. Nekada smo sanjali osmijeh nam nije silazio s lica zapisivali smo zavjete […]
Kuća Šta li bješe kuća i čeljad u kući… Ili su im zidovi predebeli ili zidova nema. Takve su im i kuće. Čovjekoliki sa duplim zidovima, duplo su se zazidali. Čovjekoliki bez zidova, razidali su i sebe i svijet. Jednima kuće kao tvrđave, drugima kuće kao čerge. Jednima prozori kao […]
Ovog puta me pustite da budem srećan, Ništa se nije desilo nikom, Sve što se dešava to je da sam srećan Sa sve četiri strane srca, Kad hodam, spavam ili pišem. Šta da radim, srećan sam. Bezbrojniji sam od paše na livadama, Osećam kožu kao cerovu koru I dole nadu, […]