Jasan Pogled
Čovek,isturen u ideji neba kao registar bola,opipava ga srodnost bola i haosa,iznedre ga tektonski poremećaji reči navisoravni bitaka, smisla, opstanka. Čovek,priklješten između dve ideje o životu i smrti,opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.Juriši podnevlja, vekova, padova, moraga sažimaju u sebe.Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se slivaju […]
Ja toliko nisam voljela sebe da je umjetnost što me već odavno nisu našli ispod nekog mosta Razdvojenu od svijeta Kakva sam uostalom i bila Možda stvarno nije važno koliko si puta umroNego koliko puta si plakao od sreće što si živ Ja sam se tražila do zla boga neumorno […]
#1 Mediči Osjenčen nijansama zelene i ispunjen žuborom vode s fontane, ovaj susret je bio zvuk plesa nepoznatih glasova, a poznatih riječi. Grad svjetlosti je spustio svoj zrak na djecu iste domoine koja su, čuvši njima znan govor, uplovili u priču o onima koji su nekada mijenjali lice istorije. Jesmo […]
Od iskona, do dana danjega. Tako kažu čovjekoliki, a ne znadu ni šta je juče bilo. A danas im je ponajmanje bitno. Mi smo, kažu, od iskona bili neko i nešto. A iskon im se prepriječi u dušniku kao riblja igla. Pa ih davi iskonski. Iskašlju iskon, razmažu ispljuvak. Iskon […]
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]
Ako me sretneš nekad i čudno ti zazvuči moja strašna lamentacijaKada oči su mi divlje, a suza sprema sačekušuTo ja baš kad ne trebam talasamVjerojatno, uz čašu rakije, strašno ću ti biti topla, draga dok okolišam oko nekih sitničavih idealaNe vjeruj mi kad ti kažem da je prije bilo boljeNi […]
Kada sam prvi putnakon tvog ozdravljenja jeo čorbu iz činije u kojoj si držala lekove bilo je neminovnoda ću je preliti. U mojoj svestibila je tako duboka. Kosta Kosovac
Prošlo je sedam stotina dana otkad sam zvanično diplomirao, a i dalje sam većinu svog vremena provodio iza šanka, ne čineći apsolutno ništa da svoj položaj promenim, da zađem iz svega toga. U prvom restoranu u kom sam radio mi niko, sem menadžera, nije znao ime, i to mi je, […]
Pogrešno raspoređeni vojnicina policii izmešane lutkedobre vilei zle Ne umem da hodam po toj ivicivuče me svetlosta mrak je tako mekan Mrmljam rečiusmeravam mislijedino što imamje srcekoje svetliu mraku Aleksandra Leković
Aprilsko predvečerje,spustilo mi se, nježno, u krilo,utoplilo tren-sivilo. Osjećam dah –rijeke, travke, lišća.Povjetarac, ples sa kosom,lepidoptera pogled. Čitam Bodlera.Šapućem stihove.Kraj. Mogu li da ti kažem,Šarl, da traga tvog togproljećnog dana,kad ču tiho Albatrosa,ne upoznah, koračaji moji,bili bi,drukčiji. Branka Blagojević