Jasan Pogled
za Džona Apdajka Beži zeko izgovara unutrašnji glas koji dok puni oružje patronama reči već zna da ne postoji tako sigurna rupa u koju je moguće zavući se sasvim i trajno Pa ipak dovikuje beži beži od svega dobrog dobrog za tren dok ne pokaže svoje pravo lice Beži […]
Krst I krst raspeše na krstu. Pa se prekrstiše znamenujući crno raspeće. Krste se i danas pred raspetim krstom. Kad su krst iznijeli na golo brdo i pribili ga na krst na brdu, završili su posao. Prije posla su opljunuli dlanove kao pravi akcijaši. Nakon posla su se prekrstili, pa […]
Videla sam jai čudnije stvari.. modru zoružutu kišuleptira u slivniku Videla sam … ljude koji su seizgubili poput tebepa se grčevito drže navika Decukoja su videlasvepa sad imajupodočnjake i bledilostaraca one koji pateone što se nadajuone koji se bore i one prepuštenetoku stvariravnodušnei praznešto čekaju kraj Njih sam videla najviše […]
Eh majkoDa sam te ja rodilaDa si bila moja devojčicaPotom mlada lepa ženaI da si tog jutra Srela mog ocaRekla bih ti beži!Sto mu gromova pod kolenom leži!Mada ljubav ima i arlekinsko liceI strašnija je od smaka svetaAl’ ipak u materici svoga bolaTi si se molila da rodiš mene. Una […]
Ja ne pripadam nigdje I ne znam plesati koloNa svadbi sam jednom skoro slomila nogu u štiklama na petu višu od mog ega Ali zaigra mi svaki moj seljački gen kada netko zapjeva Djevojku sa čardaš nogamaJa ne znam matematiku Uvijek kada sam zbrajala dobila sam minusAli i dalje sanjam […]
Knjiga Šarene se kao šarene laže na šarenom vašaru. Svuda su čovjekoliki metnuli poneku šarenicu. Ne bi li popunili sve jame. Ne bi li zatisnuli sve škripove. Ne bi li začepili sve ponore. Ne bi li potkočili sva klackališta. Ne bi li zazidali sve vidikovce. Ne bi li prejeli svaku […]
kada sam bio dijeteja nisam imao želju postati smetlaravijatičarili neko od ostalih sranja koju normalna djeca želerastao sam u ništatek takosve do svoje dvadesetekada sam napokon otkrio cugui poželio biti Charles Bukowski potom sam prestao plaćati stanarinunadajući se da ću završiti na ulicidane sam provodio u društvu opskurnh likova koji su […]
Kad prodajemo kuću,kako da znamo koliko ona vredi?U pločicama u armaturi u gredi. U slepim zidovima gde otac osedi,kad prodajemo kuću, šta zapravo u njoj vredi? Onaj ležaj u sobi, gde još vidim otisnuto telo dede,i praznu trpezariju, gde svi mrtvi sede. I stakleno oko prozora što gleda na reku,zapamti […]
(Čovek u tami sebi samom pali svetiljku…)Heraklit, fr. 26 Tamo gde posadiše vešalaIznikoše čovek.Stigma zemlje.Zlatna teladOtpadnci sopstva. Sa omčom oko vrataK’o sa krunom od zlataIdemo u ravni s Bogom koracima od voska.Pad je Ikaru krilo. Sveća je telu oko. Mi smo svetiljka smrti. Una Radović
Tolos Moj Had nečiji je Olimp. #1 Isječak iz dnevnika I Dan #1 U epicentru sam opustošenog mjesta, koje sam, u stvari, ja. Dan#2 U ogledalu upoznajem odraz s kojeg se ljušti sadašnjost. Dan #3 Nije li zaprepašćujuće što smo ovoliki put prevalili da bi jedno od nas odustalo pred […]