Zora Ne dadu joj da svane. Čovjekoliki najrađe gamižu po mraku. Okrenu dupeta istoku, pa se dive crnom zapadnom zijevu. Kobajagi opjevavaju zoru, a oči im, a duša im, a pjesma im-uronjena u mrak. Kao kašika u krv. ******* Kad su nepoznatoga pitali kad je stigao, rekao je: –U zoru. […]
Art
Čaj od agonije
Jesen je rekla; valjda mora da je tako,netko umre mlad i nema ga više.Vičem umrli suumrli sunema ih više. I sve nas je manje u klupina kojoj crna tinta polako se brišeurezana Mladost piše. Pa stanem i gledam,stisnem playznam taj film. U pauzi za suzekrenem polako. Popijem čajod agonije:srećem ihsrećem. […]
Pretnјa
Moj brat živi u gornjem Gradudole je Adrat, ključalo ulje,iskrivljene telesine bez dušekoje čekaju na vaskrsenje. Donji Grad preti gornjem,senka svetlosti,brat bratu. Saša Skalušević Skala
Bog u birtiji – Zmija
Zmija Zatucali joj glavu. Rep nijesu mnogo dirali. Čovjekoliki kažu: Zmiju u glavu. A ne vide svoje zmije. Prije nego joj rascopaju glavu, išibaju žitkom prutinom. A ona se uvija i u čudu i u bolu. Stavljaju je na tantalske muke. Kad bi mogli i da je raspnu, pa da […]
Ljubica
Ona čekazbunjena što za njenu smrtSmrt ne hajeobišla je dušom krugi sada se odmotava sveod kraja ka početkupa je opet obasjanaranom svetlošću Mi se prikradamopaganska decaIvica i Maricaiz bajki koje nam je čitalapitamo je za imetišinaza ljubavnemostza dom i ko smo mi njojništa Nadneseni smo nad njomsa dalekim obrisimanjenog […]
Moram se sakriti
Moram se sakritida me nasmejano drvonikada više ne vidida ne čujem glasne prepoznam obriselica tuđegni put neki pored rekeni prazno mesto na uzglavljuda ne osetim nikad višejer znam da tamo neću moćijer više ništa na mene ne čekatragovi su izgubili mirisea tuđi poglediodavno me zaboravilisakriću se ispod kamenja i granjada […]
Epigoni
Neću da čitamtuđe pesmeni da gledam slike drugih Sve se to ureže u mozakobmota oko srcaposle je džabe Posle ne umešni rečni pogledkoji su samo iz tebeizrasli Retko jesamoniklo drvočovečja ribica Ostali su samoepigoninastavljačiponavljačii tobez smisla za humor. Aleksandra Leković
Drugi pad
Kada Odoakar sa trupama svojimbude umarširao u Rima biće toako knjige ne lažu nekihšezdeset i šest godina kasnije(od kada Vizigoti napustiše Gradjer Alarihovo osvajanje beše prvo),ni velike borbe ni velikog nasiljapljačke paleži rušenja i silovanjaneće bitijer ni tog Grada ni tog Sveta više biti neće.umesto u Grad Odoakar onako sjajan […]
Bog u birtiji – Zvjezdar
Ne razbiraju ni znake na zemlji, a kamoli zvijezde na nebu. Odavno su sletjeli, počupali krila. Poneko pogleda u zvijezde, pa promaši život. Zato čovjekoliki gledaju tek da ne oslijepe. I baš uživaju u nevidjelici. Prave putokaze, pa onda puteve. Kad se zamrse, ne odmrsuju se. Kad bi se odmrsili, […]
Besmislica
Usred pandemije ja dobijem gripuSjebana sam, sluša mi se Edith Piaf i maštari, ali me muči Jučerašnji razgovorPa uzimam mobitelUmjesto očekivanog hej pita me kako si?Zovem da ja tebe to pitamTo je dobar završetak sinoćnjeg razgovora pa započinjemo novu temuČini mi se da smo mirniji, demoni ionako dođu da prođu, […]