Jasan Pogled
Posećujem društvene događaje Izložbe proslave sahrane Pažljivo izbegavam tumačenja autora izjave zahvalnosti govore iz griže savesti Plivam kroz mreže pogleda i misli koje me procenjuju Klizim niz hladne pozdrave i sleđene osmehe Tražim znakove očima i tople dlanove podrške Izmiče mi stvarni smisao ovih događaja Osim ako nisu priprema za […]
Ćasa Bivalo je u njoj i sitnih para. I stranih kovanica. Na primjer: holandski guldeni ili poljske zlote. Pa poneki ćoravi dinar, još iz onih vremena. Pa plutani zapušač i bogaljasta štipaljka. Pa mesingano dugmence i plastična kašičica. Pa značka sa petokrakom i gipsana balerina. Pa kutija sa tri šibice […]
Tu Mi smo tu u porubima mačjih šapica nas je nemoguće zbaciti jer tonemo i izranjamo dok se palube nervozno otvaraju kao fioke kredenaca igračaka i ukrućeni čokoladni jezici čekaju da nas liznu nas kao nagradu na dnu Uvek takvi transparentno plašljivi morske zvezde ne vole kada govorimo o potapanju […]
Mreža na prozoru tek fiktivno služi zabrani ulaska komarcima u ćeliju. Krčka se ljeto u podmazanoj tepsiji paviljona. Od nje (mreže) mogla bi se napraviti idealna zamka za leptire. Po krugu lijeno mile gušterice ćuleći uši na svaki koraka bat, Dega šalje Papiju kokosov nugat. Ona koju zovem lejdi Merien […]
Tuga Ima nešto o tome kod Čehova u onoj velikoj majušnoj priči. U onoj običnosti sa okidačem. U njoj i nema nekih bogzna suza, ali ima snijega. I taj snijeg pokriva pala ramena onog kočijaša. Pokriva i put pred njim i konjića. Sije tuga sa neba kao da nebo samo […]
Pronađoh sebe U ćorsokaku svog ega Visoke sive zidine Prekrivaju mi vidno polje Zato ne vidim drugu stranu Slep poput te ograničene ulice Sam postah ograničen Ogorčen na tuđe mišljenje Nešto trulo osećam u sebi Marija Radović
Sve se već desilo u meni svi padovi potresi i nestajanja Na mojim projekcijama u glavnoj ulozi su strahovi, strepnje i teške pauze Nesanica je konferansije a scena je otvorena do ranog jutra a može i posle kada je dan siv i sumoran kao danas Aleksandar Leković
Ptičarka Dječak priča: Jednom sam ubio vrapca. Pušku ptičarku posudio mi je rođak koji je živio na selu i imao predivnu štalu u kojoj je stolovao ogromni dorat, crvenkastosmeđih sjajnih sapi, konj po imenu Soko. Soko je vazda, vezan velikim kožnim ularom i kajasama, brstio ogromne bale sjena iz drvenih lagvova, […]
Kružnica Koliko ćemo još karbonskih otisaka ostaviti u ovom krugu bez vazduha? Planeta tvoje kose od zlata okrene se svakog jutra za još jedan puni krug Sunca. Živimo jedan te isti dan preslikan. Good morning Sunshine Još koji mjesec iza ovih žica i izrašće ti ombri.Još koja godina i […]
Čovjek je umro. Malo toga se znalo o njemu. To što jeste, bila je laž. Djece nije imao, dok pojedini jezici navode da jeste, dok je ratovao u Španiji i vratio se sa unutrašnjim nemirima i kožnim cipelicama, koje je čuvao ispod kreveta. Sunce se pozicioniralo visoko na nebu. Pri […]