Jasan Pogled
A ja se budimsvakog jutranova…. I Uprežem se u kaiševejutra Onda vučem svom snagomda dovučemdando kraja Pa skinem sa sebesve teretei lebdim visoko čak ispod plafonagde jenajtoplije II Ne znam kud hrlimali mape su mi ispisanena dlanovima Držim se tih putevaa glad me vučeda skrenemu zaraslo i divlje Da se […]
Imam ih, njih tri Tri kutije pune knjiga Kupio i ukrao Dobio Dobio kao nagradu Poklon Kao poklon za datume Posvete su smesne Treba ih pisati Na postamentima Ukrao sam dosta knjiga Ne samo njih Nego tri kutije Pune knjiga. Marko Jovanović
Zora Ne dadu joj da svane. Čovjekoliki najrađe gamižu po mraku. Okrenu dupeta istoku, pa se dive crnom zapadnom zijevu. Kobajagi opjevavaju zoru, a oči im, a duša im, a pjesma im-uronjena u mrak. Kao kašika u krv. ******* Kad su nepoznatoga pitali kad je stigao, rekao je: –U zoru. […]
Jesen je rekla; valjda mora da je tako,netko umre mlad i nema ga više.Vičem umrli suumrli sunema ih više. I sve nas je manje u klupina kojoj crna tinta polako se brišeurezana Mladost piše. Pa stanem i gledam,stisnem playznam taj film. U pauzi za suzekrenem polako. Popijem čajod agonije:srećem ihsrećem. […]
Moj brat živi u gornjem Gradudole je Adrat, ključalo ulje,iskrivljene telesine bez dušekoje čekaju na vaskrsenje. Donji Grad preti gornjem,senka svetlosti,brat bratu. Saša Skalušević Skala
Zmija Zatucali joj glavu. Rep nijesu mnogo dirali. Čovjekoliki kažu: Zmiju u glavu. A ne vide svoje zmije. Prije nego joj rascopaju glavu, išibaju žitkom prutinom. A ona se uvija i u čudu i u bolu. Stavljaju je na tantalske muke. Kad bi mogli i da je raspnu, pa da […]
Ona čekazbunjena što za njenu smrtSmrt ne hajeobišla je dušom krugi sada se odmotava sveod kraja ka početkupa je opet obasjanaranom svetlošću Mi se prikradamopaganska decaIvica i Maricaiz bajki koje nam je čitalapitamo je za imetišinaza ljubavnemostza dom i ko smo mi njojništa Nadneseni smo nad njomsa dalekim obrisimanjenog […]
Moram se sakritida me nasmejano drvonikada više ne vidida ne čujem glasne prepoznam obriselica tuđegni put neki pored rekeni prazno mesto na uzglavljuda ne osetim nikad višejer znam da tamo neću moćijer više ništa na mene ne čekatragovi su izgubili mirisea tuđi poglediodavno me zaboravilisakriću se ispod kamenja i granjada […]
Neću da čitamtuđe pesmeni da gledam slike drugih Sve se to ureže u mozakobmota oko srcaposle je džabe Posle ne umešni rečni pogledkoji su samo iz tebeizrasli Retko jesamoniklo drvočovečja ribica Ostali su samoepigoninastavljačiponavljačii tobez smisla za humor. Aleksandra Leković
Kada Odoakar sa trupama svojimbude umarširao u Rima biće toako knjige ne lažu nekihšezdeset i šest godina kasnije(od kada Vizigoti napustiše Gradjer Alarihovo osvajanje beše prvo),ni velike borbe ni velikog nasiljapljačke paleži rušenja i silovanjaneće bitijer ni tog Grada ni tog Sveta više biti neće.umesto u Grad Odoakar onako sjajan […]