Skidam kaput Postao je hrana za moljce. U česticama njegove tkanine nagomilana je prerasla duhovna verzija mene samog. Lutao bih svuda, bez povratne tačke, Pamtim lica i pejzaže kao sliku, koju crtam očima. Kao sliku kojoj pripadam, samo na tren. I vrvim od sna, kao Vezuv, kao život, sam i […]
Art
Tulska basma
za Skendera Kulenovića Upita jedared pod šeširom izvidnikNanu na pragu magazeU kujundžiluku: Zašto ovi vaši ljudiZa mrkle noći tamo rade Zar neimate u tim vašim hišamaSahane đugume i tepsije Preko pramenka šamijeOna mu reče – kujuLance i zengije Kad nas ti tvojiAkobogda oslobode –Da se vežemo za nišane i […]
Kami
Zatvorivši za sobom vrata antikvarnice i zakoračivši u par sati slobodnog vremena, pogled joj je uhvatila knjiga u ruci prolaznika. Poznata kombinacija štampanih slova u naslovu i bliske oči stranca primakle su je par koraka bliže daljinama prošaranim zenicama. Rukovanje bi bilo nedovoljno. Zagrljaj bi bio previše. Zato su odabrali […]
Tamo gdje Bogovi odlaze da umru
Ima pametnih kod nas u Croatiji! Eno ih razasutih Po podstanarskim bibliotekama Papirnim ostrvima antikvarijata Gdje ne lete albatrosi Niti se izmjenjuju sezone. Pakost je znak prešućenog Kojim se hrane, daruju Kote kao trakavice. Oblak misli se nadima. Prasnut’ će u zoru kao utroba Skotne kuje. Nerod gmiže niz aleju […]
Ponekad u proljetne dane
Ponekad u proljetne dane,mati pere i raščešljava ovčiju vununa kojoj smo zimi odmarali naše umorne glave Po kući nalazim pramenje koje sakupljam po džepovimapotom ih praznim u gradskim kantama da ne vidi nitko Vune ima po dvorištu i vrtuima je i po gradutu ne mogu ništa Dok sjedim u baštiponekad […]
Santorini
Dah snaUhvaćen u školjkuod beline. Kamen natopljenmirisom tamjana. Čežnja za jugomzarobljena uoktobarskom danu. Zrak suncapod malim drvenim stolom. Starac pomiren s BogomI moja tugašto nemam njegov mir. Aleksandra Đuričić
Moć poezije počiva u njenoj negaciji
Segui il carro e lascia dir le genti Dante I Moć poezije počiva u njenoj negacijiona će kao kakav zaljubljenikpovremeno zakucati ispred tvojih vratakao da za nju ne postojedrugi oblici življenja osim tvogSvi putevi poezijeneočekivano vode do tebetvoja čula su (ne) spremno prerasla zemlje kolevkual pripazi se :crne rupe istorije […]
Umanjenje razdaljine
Umanjenje razdaljine za Vaska Popu Uselismo se eto u stan prostran I jedva jedno drugo naći Umijemo po praznini –Moja stara i ja Sa terasa puca pogled Na Luško polje U zavjetrini Naprežem se Da za svaki slučaj Vidim gdje je i naše groblje – Da znam pokajan kolko […]
Herc
Dok se kroz poluotvoren prozor, sporo i zavodljivo provlači melodija iz obližnjeg kafea, djevojka u karo kardiganu se oblači, češlja kosu, uzima ključ i sprema se da izađe iz stana. Jedan zlaćani odsjaj se provukao kroz šupljine na zavjesama i zagolicao joj zenice. Zastaje na trenutak. Gleda na sat. Prilazi […]
Čovek koji je obrazovao mog psa
Ljudi koji su obrazovali moju decu su Izuzetni Uzgred su mrtvi I Izuzetkinje I one će da obrazuju mog sina uzgred, mtrve su Sa po obrazaI oni I one. Ja. Čovek, Obrazujem. Marko Jovanović