Jasan Pogled
Toliko godina, a malo toga naučenog – greške, zbunjenost, zime, izgubljene rukavice, slomljena ogledala, pijanstva, propuštena putovanja, bol u koljenu, čudni zvuci, besomučno guglanje uzroka svijeta, grickanje noktiju, spavanje do podne. Uskoro 20 i previše, a malo toga naučenog – ne udarati starije ljude, slati pretjerano učtive mailove, plesati samo […]
Ćutiš pored puta i opominješ na minulo vreme Napuštena, olinjalih zidina, sa minaretom do pola srušenim Putnici namernici kad pređu granicu zapišavaju te, dok kupola tvoja vene. Nema takve lepotice na Balkanu… preko Kosova sve do Preševske doline zavide ti. Ja znam samo jedno. Kad ulazim u Makedoniju, spomenem […]
Najteže je priznati da nisi srećan, da te je svijet iznevjerio. Zato o tome ne govoriš, o tome piješ, spavaš, putuješ, lutaš, zarađuješ platu planiraš, pratiš šablon, čestitaš brakove, rođenja, smiješ se. (Neka neko zastane i iskreno te pita o svemu što jesi, da zajedno ne razumijete) Najteže je biti […]
To je ljetnja kiša što me budi dok spavam na kauču nijesu tvoji koraci nije stari radio koji ponekad ostaje upaljen danima nijesu komšije ili njihova djeca galebovi Sjevernog mora koji nose školjke u kljunu nema nikog pred vratima ni vjetra na prozoru ništa od toga nije to je samo […]
„Argadini!“ * uzviknuo je plavokosi dečak albanske nacionalnosti na pristaništu brodova u gradu zvanom Thessaloniki. Alexandros, slavni pesnik na samrti, zapisao je ovu reč u svoj notes i pružio dečaku smotuljak novčanica. Plaćao je za reči…… „Argadini….“ ponovio je stari pesnik a snežne planine Severnog Epira ukazaše mu se […]
Voljeli su se, nije da nijesu. On je sjedio na stijeni i slikao more. Ona je sjedjela iza i slikala ga dok slika more. Kad je završio sliku, lagano je složio pribor i otišao bez pozdrava. Ona je slikala njegov odlazak.
Masilinovo ulje portokali i limun žut Uske uličice posute laticama trnovit prut Zvuk mandoline pa iza ćoška Kalimera! Ela, filos! Banjo, banjo… Lefkada sunčana sva. Lebdim ka moru dok pevušim „Koroido“ od Vamvakarisa! Srđan Sekulić Portokali – pomorandže Kalimera – dobro jutro Ela, filos – dobrodošao […]
Budiš se glavobolna svakog Božijeg jutra. Neke smršene riječi bruje kao pčele, navikla si već da pritajiš srce i slušaš ponoćni bruj. S glavom na visokom perjanom jastuku, lagano razmrsuješ riječi. Jastuk je pun požude, dahtanja, uzdaha, ugrušane lirike. Bijesna, pobjedonosno istresaš jastučno perje koje se kovitla na vjetru. Misliš,ponosna […]
Sva četiri pisca jevanđelja eto zaboraviše Dok čitam evo O čudima Zaboravili su. I zašto koji kurac plačemo kada umremo na ničijoj zemlji Kada umrem, kada dođe vreme Hoću kolo naručenih devojaka, Prostitutki obučenih do grla Da krenu autoputem, od mesta gde sam umro do mesta gde ću leći. […]
U Mažuranićevoj na Petrovaradinu živeo je čovek koji je imao knjigu Skendera Kulenovića. Pošao sam tamo po najjačem junskom suncu, sa golemim nijjetom* u srcu. Putovao sam dugo, sa drugog kraja grada pa sam se onda uspeo i uz brdo. Kupio sam roman „Ponornica“ a on mi reče da ima […]