Smešno je reći da sam pajacA nije ni istina Jer jesam nakaza Uredno očešljanaUmivenaNašminkana Samo se ispod toga mrve odroniŠire se pukotineI izbija iz mene sve to…Zavist, kukavičluk, sujeta, strah Srećom,fasada je izdržljiva. Aleksandra Leković
Art
Bog u birtiji – Bunar
To je bio bunar. Snijevao mu mjesto. Usred noći se prenuo, tako mu voda zamirisala. Izletio iz kuće, skinuo bijelu spavaću košulju, pritiskao je kamenom na onom mjestu. Kao bijela golubica. Pa slatko zaspao do prvih pjetlova. Pa opljunuo dlanove bez doručka. Nije stao dok joj nije vidio oko. Na […]
O muralima i landaranju okolo
Manje sam ih video Više ih je pas Paspalj zapišao Da bi se ovo pretvorilo u poeziju Trebaju neki stihovi Ne diraj mi mural Jerbo ce se dignuti Koja se takne mog murala A i njegovog, psa moga Njegove koje Psa mi, ustaćemo Koje se taknu našeg morala Evo nas, […]
Bog u birtiji – Bog
Samo još da mu lešinu odnesu. Tako kažu. Kad su ga već ubili, jer im je povjerovao. A i muve zunzaraju, osjetile. Kako im se samo naivno pripustio. Kako da ga baš kurvari razdjeviče… Pa da zaklate zvona i da začate ne bi li mu prigušili plač. Da je znao, […]
Umor
Moj umor je opipljivIma težinui oblik Mogu da ga ogrnemili obmotam oko vratamada je uglavnom unutragde je udobnije Moj umor ima imeustvari više njih Ponekad ga slikami okačim na zidali ga niko ne prepoznaje Aleksandra Leković
Sasvim deseto
Radni dani su potcenjeni. Eto birokrate u cipelicama i košulji, beloj, čistoj, stoput opranoj, opeglanoj. Mrcvarena je ona, pa pokazuje karakter na levom boku, malo pozadi, otima se i hoće da otkrije golu kožu posred kancelarije, al’ kaiš stiska li stiska tog Mikelanđela, tog šaljivdžiju, raspoloženog za jednu Ejpril O’Nil, […]
Na dodir
Sad me boli samo na dodirkad slučajno okrznemto mestoodavno načetopodrugljivim osmesimašto pržemladu kožukoja se tek stvara Previjala sam zavojimai gazama natopljenimtvojom ljubavljunekim rečima toplinei davanjem onog što imami mogu Mislila sam,da su samo ožiljci ostalia ne ranaispod blede kraste A ondakad se raskrvarimi posečemna oštricutuđeg mišljenja Shvatimda se samo zavaravam […]
Nastaviti piti
Na mestu gde jesam.Prestalo je biti-piti Sviti. Prestalo je sve saznanjeGde se rodih, gde ću biti Na mestu gde jesam Prestalo je biti. Nastaviću piti. Marko Jovanović
Bog u birtiji – Bašta
Bilo je niklo. Krenulo u napredak. Bujnulo i zašarenilo, a nije iznijelo ploda. Čovjekoliki razvalili tarabu, obrstili kao gubari. Sve su progutali, sem sopstvene gladi. Rskali nedozrelo, mljackali zeleno. Upali u baštu, ostavili pustolinu. Da su popričekali, bilo bi taman svakome. Eno ih kako jekte od gladi pored zavaljene tarabe. […]
Bog u birtiji – Astal
I sad se čovjekoliki okupljaju za astalom. Nije do okupljanja. Nije ni do astala. Do čovjekolikih je. Svale se tako, pa ćute. A ako ne ćute, bacaju kamenje. Ja tebi-kamen. Ti meni-kamen. Pa propadaju veselo kroz mutnu mrtvaju. Ili se posipaju pljevom riječi, strugotinama, opiljcima. Odavno im čaurice ne dime. […]