Jasan Pogled
Duh To nije to da se čaša pomjeri u tmuši, pored crne svijeće. Nema to veze sa matracima u sobnom sumračju za okruglim astalom. Nije to- to što mine u ogledalu kao krilata sen. Iako čovjekoliki misle da jeste. Iako vjeruju u bezvjerice. Iako se plaše duhova. Pa se prekrste […]
Pitam se,ko tu koga laže Ja vas…ravnodušne i zleIli vi mene…sujetnu i lenju Svejednosvako ostaje da stojina svom kamenu A oko nas je vodaduboka i mirnaionakoniko od nas neće izdržatida stojidovoljno dugo Aleksandra Leković
Gdje se god ugnijezdi cvrkut, čovjekoliki-udri. Obale krošnju, ogole varoš. Pa zasade malokrvni cvijet. Pa ga izgaze. Pa naprave spomen-obilježje drvoredu koji su posjekli. Tu im ne slijeću ptice-izgnanice. Tu im nema lisnatog žuborja. Nema ni hlada. Taman da ih i sunce ostavi. ******* Volio da zaliva drvored. Kanticu, pa […]
Da znaju šta mu je u imenu ne bi mu tražili gospoštinu u džepu. Iako su sve strpali u džep, pa i onoga što mu je u imenu. Ne zna čovjekoliko čeljade ništa o gospoštini iako je rođeno gospoče. Ni gospodari im nijesu bili gospoda, pa kako će oni što […]
Kada ja ustanem ujutru, kada se ona vrati iz kupatila, kada ja uđem u kupatilo posle nje, kada ugledam nekoliko njenih dlaka na rubu lavaboa, kada osetim miris jaja prženih s tankim režnjevima slanine, pomislim kako je lako govoriti. Ništa nije jednostavnije od reči, ništa prostije od govora. Tišina je […]
Kao kad rukom prođeškroz divlju nanuili razmažeš kap smolepo prstima Kao kad telefon zazvonii neko dugo ćuti pre nego što pitada li si to ti Kao kad na ulicividiš divlji kestenkako viriiz napukle čaure Tako neki mirisi osećaj da je sve lepljivoi da će se nešto strašno desitilebdi u vazduhusvakog […]
moja prva nova godina bez mame i tatebila je sa borisom igorom dejanom vesnom jelenom itanjomnisam sigurna za tanjuboris i igor i dejan njima se sviđala tanjanjoj je majka bila izmučena razvedena i bila je sitna iimala oštar mirisne znam šta je bilo s tanjomvesna, ne znam šta je mislila […]
Gora Možda je i nekada bila, sada nije. Ako je ovo gora, šta li je tek prizemlje… Ako se na ovo pentra, gdje li se to silazi… Ako li je ovo iznad, šta li je to ispod čovjekolikih… Može li se u ovo više zaklinjati… Može li se ovome više […]
Nikad nisam naučila da vozim bicikli sadakoračam dugim i teškim korakomumesto da jurimdok me vetar milujepo kosi i rukamai zalazi svud po meniTo mi ovo dete u meni nikad neće oprostiti I jošnikad nisam naučila da hodam na tankim, visokim štiklamauvek na mekim đonovimablizu zemlji, Umesto da podignute brade svilenim […]
Obezglavljeno pleme i dalje baulja za svojim glavarima. Ili bezglavo kidišu na bivše glavare kad dođu najnoviji glavari bez glava. Najglavatiji među čovjekolikima često zamanu tuđim glavama i razbiju ih o kamen. Onda proklinju kamen i tobož oplakuju tuđe glave. A njihova glava na ramenima se šepuri kao praznoglavi paun. […]