Jasan Pogled
Ima li zemlje Ukrajinopocijepanih rukava i golih tabanaravna ravna zemljo zemljuštino dužan sam timakar jedno plakanje koje nosim ispod trusnog grlakao trudnica svoje pile sve bih dao da te nikadnijesam obišao tavorili smo u vozovimapili ljute travkemiješali trunje i varili votkerezali nam masne plohe da se trijeznimolizali smo prstekroz rukavice došla […]
Podjednako bolineizvesnost odlaskaI sigurnost povratkau tvojeu poznatonepromenljivostrašno u sigurnostida stvari stoje baš takoi nikako drugačije Treba mi malo snamalo tople ušuškanostiu nešto belo i mekanokao oblakili pilulaiz koje se polakokrunemrve sigurnostii nadekoju već dugone osećam. Aleksandra Leković
Bio je daleki rođak onog Buljbešto je žario po stepikada je obudoveosve su mu žene moraleda liče na atamanovui da imaju punđasta gnezda od koseda nije postao revolucionarbio bi glumac i to kakavsvoje petogodišnje žensko čedoučio je da voli suputako što bi joj rezanciprolazili kroz nos Najmlađi brat mu sezatvoren […]
Otkud ona na pameti, a ne na lokvanju… Kreketalo i uspavljivalo moju varoš. Kreketalište, večeri ljetnje. Svikli na žablju romantiku. Kobajagi se grozili kreketuša. I močvarja zastrtog lokvanjem. Bila i trska: prava-pravcata. Žablji raj. Davnih dana. Onda su čovjekoliki isušili žabeći zaton. Ubili žablji kosmos. Nabacili šljunak, zalili betončinom. I […]
Telo Došla sam da opravim teloprobijam rukamazelenumutnu vodupraznim um Iznova i iznova zamahujembodrim se mislimao zategnutoj kožii vitkim rukama a telo se moje smeje Tresu se opušteni mišićii naslage salapodrhtavaju od smehamenii tom glupom umukoji umišljada će nadigrati vreme Aleksandra Leković
Ispod satare porno-kulture nije utekao Eros. Čovjekoliki su ga mesarski iskasapili, nabili ga silikonima, navukli mu kurvarske haltere i prljave midere i gurnuli ga u jebarnik. Seratori se dave u smrdljivim okeanima gologuzja. Na njihovim svetkovinama zaviruje se u mesnata međunožja, drusnost im je najdalju horizont. Biba se pihtijasto mesište […]
Uvek je uz menediše mi za vratdrži me za rukuvuče na povodcuili ja nju… Držim je dubokoi ona se držičvrstobodetera meda se setim Da kradem vremeda to nije mojeda sam dužnai da će moj konačni cehbiti minusna kontu dužnosti, sa kog sam skidalaponeki danza sebeza nas. Aleksandra Leković
Glupost do gluposti, kažu čovjekoliki. I to oni najpametniji među njima. Trice i kučine. Prebrojavanje zvijezda na nebu i zrna soli u moru. A ne znadu, kažu, ni koliko im je dlaka na glavudži. Dokon pop, još vele, i jariće krsti. Da su imali šta pametnije, pridodaju, ne bi ludom […]
Soba je bila malasa mađarskim krevetomzidom od knjigai iskrzanim Tabrizom*tako da su nam se tabanidok smo plesaliosećali imućnimškoljke su nas posmatraleiz staklenih teglii u lice nam se smejalejer smo uporno čekalida zagrizemo biser Da ne bi prolazilikroz nečiji salonprobili smo zidi iskradali se kroz kuhinjunjene zavodljive mirisesa ruba ogledalamotrila nas […]
Ili su od svega odustali ili to od čega nijesu odustali čovjekoliki traže na pogrešnim mjestima. Tek-poturaju naciklu čašku pod zagađen piš. Pa čekaju čudo. I cijede ono što je nakapalo misleći da će im biti bolje od kapljica te groze. Svi bi da su mladi, pametni i bogati. Svi […]