Jasan Pogled
Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljeni crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kome stoji roda bela na kome raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima, […]
II Delim kobasicu i sir, barena jaja i hlebsa starim zidarom.Sedimo u kućici kraj reke na kojoj radimosedimo na kantama sa peskom, jedemo ikroz odškrinuta vrata gledamo pse na poljani.Hladno je,osećam to na rukama,mislim kako ću se pre ili kasnijeipak ugrejati.Posle odlazim po pesak sa obale,iskopavam ga lopatom i ubacujem […]
Dan počinjeprodornim vriskom alarmaa posle toga redomvreli pisak grejača za vodutanak i brz vrisak autai signala na ulazu u službeni prostor Čitav niz vrisakada pokrije onaj praviu kome su se sakupilasva moranja i nemoćida se odupremo Taj vrisakkoji traži da izađeda kažeda ne želida bude šraf koji pridržavaili blato po […]
Đedovina Nema ko se među njima ne kurči porijeklom.Nema ko nema ćesu punu- punanu medalja za hrabrost.I one kurce sa ukrštenim mačevima.Ostalo od đeda.I levor-kolaš- burence mu još malo kao badanj.Više odlikovanja nego ljudi.Kako li se postizalo…I koliki je đedo morao biti da ukreše onoliki levor…Levor veći od pucača.Da su […]
Kad bi mogli da ih zatvore. Kad su ih već uzeli pod svoje. Pa da otvore nove. Kad su im već izlili temelje. Da ukinu i zvonce. Kad su već ukinuli znanje. Da zapljunu plamičak, kad su već kamenovali plamen. I da kamenuju onog potonjeg đaka što bježi od njihovih […]
Za vreme groznicastavim pod moj jastuk „relaksan“njegovu knjigune bi li mi odnela glavudo mog oblakaali sa klizavih korica skliznem pravokroz vrtlog naslovana stranicu poluodšivenuod listanjau pesmu sa svetalcemi malenim ogledalomu kom nikada ne uspemda prepoznam svoje licei od cvokotanjaskinem malo gleđi sa prednjih zubapa je knjiga sve više mojaa sve […]
Čak i na rendgenskom snimkuvidi se ta mitavost telai okoštalost duše Istinaoni kažu da su to kostiokoštaleali znam jašta je sveu menibolno,zgrudvano i očvrsnulo I sad se držiza moje kosti i srcei pravi se da je neka bolestsa drugim imenom Aleksandra Leković
Đavo Nekad se govorilo: Došao đavo po svoje. Da nije dolazio, ne bi se zabezeknuo. Od svih roditelja onostranog svijeta samo su njega djeca prevazišla. Sad ne liče na oca, nego sami na sebe. Princ tame se ugasio u čovjekolikom mraku. Može li i to čudo biti, rođače, da su […]
Duše se obično zakače o grančicama, s proljeća.Gledaju čovjekolike i obično su tužne.Ili im se bacaju pod noge u teškom očajanju.Ili ih zakanu varnicama suza.Ovi što ih gaze čuju sitno krckanje.Pretvaraju se da ništa ne znadu i nastavljaju dalje.Još niko nije zastao.Još niko nije pogledao.Svako je pomislio:Tuđa, nije moja. –Ne […]
Ponekad to bivausudio bih se da kažemgotovo kao svetkovinasa ličnim pozivomto ozarenje to ozračjeonih koji su bili tunevidljivi možda nagispremni da ostave tragnerastumačivi najboljem forenzičarusvoju krljušt svoj glassvoju senku na stepeništu Poričući nemogućnost sretanjamožda baš zbog njeoni zrače dubljei bez napora nas vodeu šupljine zajedničkog vremenanjegov glatki obuhvat Zorica Bajin […]