Pri­je pod­ne se ski­jaš, po­pod­ne se ku­paš ili obr­nu­to. Đe to ima…Čuš! Uve­če ne­đe ve­če­raš, na­pi­ješ se, uju­tro se pro­bu­diš, do­ruč­ku­ješ ne­što, pa se ski­jaš do ruč­ka. Ima li to iđe…Čuš! Po­sli­je ruč­ka po­cu­gaš dva­es-tri­es pi­va, ma­lo drem­neš, pa opet na ku­pa­nje, ono pred ve­če, kad je vo­da naj­ljep­ša, to­pla […]

Imaš no­ge, ze­mlja­če, i trup i ra­me­na, a bog­me i gla­vu na ra­me­ni­ma. Gla­vu si po­ne­kad gu­bio, ra­ni­je si je če­šće okre­tao, sa­da se sa­mo­stal­no okre­će oko svo­je ose sa­mo u sno­vi­ma, ali, hva­la Bo­gu, tvo­ja je i tu je, gdje joj po­ne­kad i ni­je mje­sto… i šta ti fa­li… […]

Ne­ka ga, lju­di smo, ne­ka po­pri­ček­ne još ma­lo. Gre­ho­ta je ne udo­vo­lji­ti nje­go­vim pre­vre­lim že­lja­ma kad mu je, mo­že bi­ti, to­li­ko mi­lo da još mal­či­ce po­tra­je. Ne­ka se ve­ćin­sko gra­đan­stvo, ina­če bun­tov­no i pr­če­vi­to, još ma­lo pri­teg­ne i pri­tr­pi. Vri­je­me je, ze­man je, nu­žda je, ne­vo­lja je, ali ne­ka ga […]